Pad korona brojki mogao bi da se dogodi u narednim nedeljama, a genetske predispozicije postaju sve važnije u ishodu kliničke slike i mogućoj daljoj terapiji.
Anesteziolog prof. dr Radmilo Janković pričao je o pogrešnim verovanjima vezanim za zaražavanje korona virusom, novim metodama terapije kao i prognoama za nove talase ili konačni pad brojki. Prof. dr Janković kazao je da je omikron soj trenutno potpuno drugačija prezentacija bolesti u odnosu na ranije varijante kovida 19, i da bi jednu stvar bilo vrlo opasno raditi.
"Za omikron soj korone mi još nemamo detaljnu analizu. Da se oboleli od njega hospitalizuju u istom procentu kao onda kada se obolevalo od delta varijante, to bi srušilo svaki zdravstveni sistem, pa i naš. Zato je glupa ideja da neko želi namerno da se zarazi koronom. Nekome će korona izazivati blagu kijavicu, ali njegovom ocu, majci, baki ili deki će izazvati jako oboljenje. Zato nije pametna strategija da se namerno zaražavamo. Omikron se širi kao plin i teško ćemo moći da zaustavimo ogromno prokužavanje. A očigledno je da postoji neka genetska predispozicija da neke osobe reaguju drugačije na prisustvo virusa, kao i što neko ne razvije imunitet posle primanja vakcine", rekao je on.
"Ovo sada je potpuno drugačija prezentacija bolesti u odnosu na prethodne. Sada nema u velikom procentu sistemskog oboljenja koje se može videti u biohemijskim analizama krvi, na primer kod analize CRP-a. Imamo i mali broj obostranih upala pluća koje prave sliku takozvanog mlečnog stakla. Ali, određen broj obolelih i dalje završava na bolničkom lečenju. Sada se u više od 90 odsto slučajeva hospitalizuju oni koji su stariji od 60 godina. Očigledno je da su oni najosetljiviji jer imaju najmanji fiziološki kapacitet za odbranu organizma i više propratnih oboljenja", kazao je anesteziolog iz Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu.
Nauci je važno da sazna kakvu ulogu igra genetska predispozicija kada je u pitanju težina kliničke slike i razvijanje težeg oblika kovida.
"Naučnicima i lekarima kliničarima koji imaju više iskustva bitna su saznanja o tome da je genetska predispozicija na prisustvo virusa verovatno jako važna u komplikovanju kliničke slike i razvijanju teških formi bolesti. U istoriji medicine to je već viđeno i dokazano kod sepse, odnosno da pojedine osobe shodno svom genskom statusu imaju znatno lošiji ishod bolesti. Zato je budućnost terapije da modulira genetski odgovor", rekao je on.
Početak rada škola i povratak ljudi sa zimovanja mogli bi, rekao je on, da uslove uzlazni tok talasa korone.
"To će svakako ubrzati širenje virusa i još jedan uzlazni tok ovog talasa korone koji će trajati još oko tri nedelje. Potom će uslediti jedno kraće zaravnjenje krive, pa će doći do pada broja obolelih. Očekujem da će ovo prokužavanje omikronom verovatno prestati krajem februara ili početkom marta i da ćemo ući u neki mirniji period. Gledaćemo u međuvremenu šta će se desiti s virusom na južnoj hemisferi jer su nam svi mutirani sojevi tokom zime dolazili odande. Strategija Svetske zdravstvene organizacije je da treba što pre i što više vakcinisati stanovništvo Afrike i siromašnijih delova Azije, gde je mogućnost zaražavanja mnogo veća i gde su nevakcinisani ljudi zapravo generatori novih mutacija", rekao je on.
Da li bi sledeći mutirani soj koji nam dođe bio agresivniji ili se bližimo kraju pandemije?
"Prirodno je da se, kao i kod drugih virusa, ide ka nekom mirnijem periodu, da će on biti u cirkulaciji, ali da neće više toliko da utiče na naš socijalni život. Centar za prevenciju i kontrolu bolesti na globalnom nivou prati kretanje mutacija", kazao je prof. dr Janković.
