Preminuli voditelj, dopisnik, novinar i autor Miloš Marković juče nas je napustio u 74. godini, a u poslednjem objavljenom intervjuu on se osvrnuo na dešavanja na Kosovu koja je pratio, svoje teško odrastanje, ali i druženje sa liderom SPO Vukom Draškovićem.
Uglavnom ga se sećaju stariji, jer je već bio u penziji i nestao sa TV ekrana kada su došle nove generacije, ali pamte ga dobro, pogotovo oni koji su posvedočili događanjima na Kosovu od 1984. pa naovamo.
Vest o smrti Miloša Markovića, izveštača, dopisnika i TV voditelja Dnevnika Prvog programa tadašnje RTB a današnjeg RTS, mnoge je ostavila nespremne. Gledaoci dugo nisu imali prilike da ga vide ili čuju ponešto o Markoviću jer je već odavno bio penzionisan.
Kada se pre tri meseca pojavio u emisiji Milomira Marića na TV Happy "Goli život" mnogi ga nisu ni prepoznali - promenio se, ostario, smršao... Za sada, u pitanju je njegovo poslednje objavljeno pojavljivanje u javnosti.
Miloš je u toj emisiji ispričao brojne detalje iz svog života o kojima se nije znalo, budući da važio za povučenog čoveka koga smo videli samo na TV ekranima. O Milošu se privatno nije znalo skoro ništa, osim toga da je godinama dopisivao iz Prištine za RTS a zatim vodio i TV Dnevnik, sveke večeri u 19:30. Gledala ga je cela nacija.
Ispovest o svom golom životu započeo je sećanjima s Kosova gde je kao dopisnik još onda čuo mnoge tužne lične priče - o albanskim progonima Srba, ubistvima, silovanjima, otimanjima kuća, njiva, imovine, masovnom iseljavanju i mnoge priče odande ostale su neispričane, a prilozi neobjavljeni na televiziji.
Pričao je i o svom detinjstvu i svom životu. Rođen je u Vojvodini u selu Međa u kojem je rođen lider SPO Vuk Drašković. Odrastao je u Hercegovini.
Za sebe je rekao da je bio dete državnog neprijatelja i da je zbog toga umalo izbačen iz škole iako je bio odličan đak, jedan od najboljih, pa se postavilo pitanje kako je on to odličan a nisu đaci roditelja s knjižicama Komunističke partije.
Ispričao je i da se teško živelo u bedi i sirotinji, kao i da mu se majka najviše mučila. Za oca je rekao da je bio načitan i da je voleo da čita i da je verovatno bio jedini seljak u državi koji je bio pretplaćen na Književni pregled.
Ispričao je i neverovatne detalje iz života svoga školskog druga iz istog sela Vuka Draškovića o kojima do letos, kako je rekao, nije želeo ni reč da kaže iako su mu mnogi mnogo toga nudili da ispriča sve što zna o njemu.
"Kad mi je bilo 12 dana otac je rešio da se iz Međe vrati za Hercegovinu, išao je stočnim vozom do Mostara... Vuk Drašković i ja rođeni smo iste godine", pričao je Miloš dodajući da su bili školski drugovi.
"Dosta smo se i družili, znao sam o njemu mnogo toga...", kaže. Nudili su mu svašta da ispriča šta zna o Vuku ali on to nije hteo.
"Vuk majku nije ni upamtio, ona je na porođaju pala u komu i umrla... Devedesetih je Vuk s Danom jednom došao kod mene kući, a tu je bila i moja pokojna majka i on je pita: 'U mom selu svi su upamtili kad se čija krava otelila a niko ne zna kad sam se ja rodio, da li se ti sećaš?' A pokojna majka kaže: 'Ja bogami ne znam... Ali smo tamo na jesen čuli da se u Vidaka našlo muško dete ali koji je dan bio ne znam."
"Neverovatno, ali mene i Vuka zadojila je ista žena", ispričao je Miloš dodajući da je svojevremeno rekao sam sebi, pošto su iz istog mesta i iz iste gimnazije: "Nemoj nikad ništa da govoriš o njemu."
I nije, do ovog, poslednjeg objavljenog intervjua.