Srbija je ozbiljna meta svetskih "lovaca na blago". Kanadska istraživačka firma Medgold risorsis kreće u izradu studije izvodljivosti otvaranja rudnika od koga očekuje bar dvadesetak tona zlata u južnoj Srbiji, a u Raškoj je Tedijan kupio geološku srpsku firmu.
Kanađani su u okviru projekta Tlamino pronašli preliminarne rezerve od oko sedam miliona tona rude sa oko 680.000 unci zlata (blizu 19,3 tone). Ta količina je vredna nešto više od milijardu dolara, i to je Medgoldu dovoljno da krene u izradu preliminarne studije izvodljivosti, koja bi te rezultate trebalo da potvrdi.
Istovremeno, i kanadska geološka kompanija Tedijan je saopštila je da je postigla dogovor o kupovinu srpske geološke firme EFPP, koja poseduje istražna prava na lokalitetima Kizevak i Sastavci, u okolini Raške, gde su se nekada nalazili rudnici srebra i cinka, pišu "Novosti".
Preliminarni sadržaj zlata na lokalitetu "na tromeđi" iznosi u proseku oko tri grama po toni a već ležišta sa gramom zlata po toni, ako je prate odgovarajuće količine druge korisne rude, smatra se profitabilnim. Inače, Medgold je u istraživanju u projektu Tlamino pronašao i sloj rude od 40 metara, koji sadrži 8,32 grama zlata po toni i gotovo neverovatna 193 grama po toni srebra.
Preliminarnu studiju radiće Addison Mining Services i Bara Consulting, obe iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Inače, istraživanja za rudarski biznis su u ekspanziji u Srbiji. Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije u februaru ove godine je rekao da u Srbiji postoji 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velika istraživanja.
U naredne tri godine očekuje najviši stepen ulaganja u rudnik Čukaru peku, projekat Jadar, kao i ulaganja u kopove Bora koji su sada u vlasništvu kineskog Ziđina.
Inače, procenjuje se da oko dva odsto BDP-a Srbije pripada rudarskom sektoru.
Po strukturi, oko 90 odsto učešća u procenjenih dva odsto BDP čine energetske mineralne sirovine, ugalj, nafta i prirodni gas, kao i bakar kao metalična mineralna sirovina.
Ostatak od 10 odsto po strukturi čine proizvodnja olova i cinka i nemetalične mineralne sirovine, uglavnom kameni agregat, pesak i šljunak i sirovine za cementnu industriju.
Što se tiče toga kako je rudno blago Srbije stacionirano po regionima, u istočnoj Srbiji dominiraju bakar i zlato, a ponegde i olovo i cink. Takođe, na Staroj planini ima i ležišta urana.
U centralnom delu Srbije karakteristična su ležišta olova, cinka, urana, kao i zlata i srebra, navodi Mijatović.
U zapadnom delu Srbije, Podrinjskom delu, ima dosta ležista antimona, koji se više ne ekspoloatiše, a takođe ima i olova i cinka, objašnjavaju u Geološkom zavodu.
Nikla i hroma ima na nekoliko mesta u Srbiji, nikla naročito u centralnom delu, u blizini Aranđelovca, Vrnjačke banje, na zapadu na Mokroj Gori, dok hroma ima na Tari, Zlatiboru, Deli Jovanu, a boksita (sirovina za dobijanje aluminijuma) na Tari, Zlatiboru, kod Požute i kod Babušnice...
Postoje i nalazišta nemetala kao i uglja, a u Vojvodini se nalaze ležišta gasa i nafte, kao i ležišta različitih vrsta gline.
Što se tiče procena rezervi, sveukupni resursi i rezerve olova i cinka uključujući i rudnike na Kosovu i Metohiji, procenjuju se na blizu 100 miliona tona, a ležišta uglja na oko desetak milijardi tona.
Manje su rezerve mrkog uglja, koji se ekspoloatiše podzemno, dok se, na primer, rezerve zlata ne mogu tačno proceniti, ali se pretpostavlja da se kreće oko nekoliko desetina tona zlata kao metala, ali van borskih ležišta.
Resursi bakra procenjuju se na par milijardi tona, kako dokazane rezerve rude, tako i resursi koji su u fazi istraživanja.