Odbrana Franka Simatovića-Frenkija dokazivala je danas, na ponovljenom haškom procesu, da je iskaz prvog svedoka optužbe RFJ-153 o delovanju Službe državne bezbednosti u Hrvatskoj 1991. zasnovan na neproverenim i nepotpunim izjavama.
Svedok - tadašnji pripadnik savezne, jugoslovenske SDB, koji je u to vreme bio na poprištu zbivanja - delimično se, tokom unakrsnog ispitivanja, složio sa Simatovićevim braniocem. Nije, međutim, odustao od svedočenja da je SDB Srbije bila akter ratnih zbivanja u Kninskoj Krajini, istočnoj Slavoniji i Baranji.
Bivši šef SDB Srbije Jovica Stanišić (66) i njegov pomoćnik Franko Simatović-Frenki (67) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Četiri tačke optužnice terete ih za zločine protiv čovečnosti, a jedna za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Po optužnici, Simatović i Stanišić bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana s velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, tvrde tužioci, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
U osvrtu na svedokovu izjavu da su u Baranji u jesen 1991. delovale srpske paravojske poput "Frenkijevaca" i "Arkanovaca", koji su po optužnici bili pod kontrolom SDB Srbije, branilac Vladimir Petrović tvrdio je da "Beli orlovi" nisu bili formacija Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Draškovića, kako je RFJ-153 izjavio.
"Ja sam tako čuo", odgovorio je svedok, dodajući i da "nije čuo" da je, po tvrdnji odbrane, osnivač "Belih orlova" bio beogradski režiser Dragoslav Bokan.
Simatovićev advokat kazao je da je, po svedokovoj izjavi, među "Belim orlovima" u Belom Manastiru oktobra 1991. bio i član SPO Đorđe Božović-Giška, koji je "bio ubijen sredinom septembra u Lici u nije mogao da bude tu".
RFJ-153 uzvratio je da je to "saznao pre mesec dana".
Tužilaštvo: Jovica ključni čovek zločinačkog plana
Izjavu svedoka da je u maju 1991. SDB Srbije u Kninu obučavao tamošnje srpske snage, odbrana je nastojala da prikaže u kontekstu napora Hrvatske da se otcepi od SFRJ.
Osim što se složio da je tim težnjama bio ugrožen ustavni poredak savezne države, RFJ-153 rekao je da nije znao da je na dan kada je stigao u Knin, 15. maja 1991, bio održan referendum o nezavisnosti Hrvatske. Nije se "mogao setiti" ni šta je "balvan revolucija".
Prihvatajući sugestiju Simatovićevog branioca da su se u to vreme, u zemlju vraćali "ustaški i četnički emigranti", svedok je rekao da su se ustaški emigranti "uključili u redovne hrvatske snage".
"Poznati četnički vojvoda, pop (Momčilo) Đujić boravio je na području Kninske Krajine", posvedočio je RFJ-153.
Od kraja Drugog svetskog rata, kada je pobegao u SAD, do svoje smrti 1999. Momčilo Đujić nije se vraćao na teritoriju SFRJ, u kojoj je smatran ratnim zločincom.
Stanišića Hag "spasava" domaćeg suda
Suđenje Stanišiću i Simatoviću biće nastavljeno sutra, iskazom drugog svedoka optužbe.
Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.