U Srbiji i Republici Srpskoj danas Dan žalosti zbog pogroma Srba u hrvatskoj vojnoj akciji “Oluja” iz 1995. godine.
Posle 20 godina od tog zločina, Srbija je prvi put današnji dan zvanično proglasila za Dan žalosti.
Srbija se danas seća dana tokom kojih je, prema srpskim izvorima, proterano više od 220.000 Srba, a oko 2.000 njih je nastradalo - od čega čak 1.200 civila.
Avgusta te nesrećne 1995. godine popaljeno je, opljačkano i uništeno oko 40.000 objekata Srba.
Sećanje na nepregledne kolone ljudi koje su se, na traktorima, sa zavežljajem u ruci ili bez ičega od 4. avgusta, slivale ka Srbiji nikada neće izbledeti iz sećanja svih građana Srbije, svedoka pogroma.
Posle jučerašnjeg centralnog skupa na državnom nivou, na kom je u Sremskoj Rači obeležena godišnjica pogroma, danas će svi građani imati priliku da odaju poštu stradalima i izraze saosećanje s prognanima.
Vlada Srbije pozvala je građane da danas tačno u podne zastanu i uz sirene za uzbunu i crkvena zvona odaju poštu Srbima stradalim pre 20. godina.
Sva zvona i sve sirene će se čuti u jednom trenutku u sredu tačno u podne i na minut cela Srbija će stati u sećanje na proterane i ubijene u Oluji, rekao je ranije predsednik organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice “Oluje”.
U crkvi Svetog Marka u Beogradu, povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe, danas u 11 počeo je parastos Srbima stradalim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini
Parastos služi patrijarh srpski Irinej, a prisustvuju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović, komesar za izbeglice Vladimir Cucić, zamenik predesednika Srpskog narodnog veća Saša Milošević, kao i veliki broj građana.
Na početku parastosa predstavnici Udruženja izbeglica i kolonista Alibunar razvili su transparent na kome je pisalo "Oluja = zločin".
Pre parastosa građani su palili sveće u priprati, a sa zvučnika su čitana imena ubijenih i nestalih tokom i posle akcije "Oluja".
Posle parastosa, Aleksandar Vulin i delegacija Koalicije udruženja izbeglica, u Tašmajdanskom parku položiće venac na spomen ploču Srbima stradalim u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.
U 12 časova krenuće šetnja od crkve Svetog Marka do Centra Sava, gde će biti održana Memorijalna akademija.
Kolona će se kretati pored Narodne skupštine i hotela Moskva, niz Prizrensku ulicu, preko Brankovog mosta do Centra Sava. U 14 sati u Velikoj dvorani Centra Sava, u organizaciji Koalicije udruženja izbjeglica, biće održana Memorijalna akademija "Oluja - da se ne zaboravi zločin", na kojoj će biti prikazan film o stradanju Srba i izveden umetnički program. Na Memorijalnoj akademiji, najavljeno je prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića, članova Vlade Srbije i Narodne skupštine, ostalih državnih organa, srpskog patrijarha Irineja i brojnih građana.
Paradoks koji je svake godine, pa i ove, pratio sećanje na “Oluju” je da se u Hrvatskoj ona doživljava kao razlog za slavlje.
Iz Zagreba je više puta isticano da Oluja nije slavljenje stradanja ljudi, već dana kada je poražena politika Slobodana Miloševića, a ta zemlja, kako kažu, ponovo ujedinjena. Otuda, ne vide ništa sporno u proslavi.
U tom duhu je juče održana i vojna parada u Zagrebu, a danas se slavlje nastavlja u Kninu, gde će biti otkriven i spomenik prvom predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu.
ČINJENICE O OLUJI
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.
U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.
Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.
Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo.
Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.
Nema preciznih podataka o žrtvama. Po nekim izvorima, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.
Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.