Evropska komisija je u Izveštaju o napretku upozorila na zastoj evropskih integracija Bosne i Hercegovine, dok su sa Makedonijom preporučeno otvaranje pregovora.Srbija mora da se usresredi na budžetski deficit ali i vladavinu prava.
"Napredak u političkim i ekonomskim pitanjima i približavanju evropskim standardima je veoma ograničen", ističe se u zaključcima izveštaja objavljenim u Briselu.
Evropska komisija je istakla da je za napredak BiH na putu ka EU značajno da se vlast na svim nivoima brzo formira nakon predstojećih izbora, kao i da se konkretne reforme brzo preduzmu.
"Politički lideri duguju građanima Bosne i Hercegovine da jasno usmere zemlju", navodi se u "ključima nalazima" izveštaja EK.
Navodi se da politički akteri nisu uspeli da usaglase strategije za celu zemlju koje su potrebne za korišćenje pretpristupnih fondova u sektorima poput energetike, transporta i zaštite životne sredine.
Evropska komisija je šestu uzastopnu godinu preporučila otvaranje pregovora o članstvu u EU sa Makedonijom iako ta zemlja nije na pravi način iskoristila proteklih godinu dana za reforme i u nekim oblastima je nazadovala.
U izveštaju o napretku Makedonije ka EU Komisija konstatuje da ta zemlja, koja je kandidat za članstvo od 2005, nastavlja da ispunjava političke kriterijume ali da je proces pristupanja u ćorsokaku.
Konstatuje se da Savet EU nije usvojio raniju preporuku Komisije o otvaranju pregovora, a da makedonska vlada nije uspela da učini dovoljno po brojnim ključnim pitanjima, što šteti održivosti reformi, i u nekim oblastima se evidentno nazaduje.
Makedonija ima visok nivo usklađenosti sa pravnom tekovinom EU, s obzirom na to u kojoj je fazi u procesu pristupanja, i EU agenda ostaje strateški prioritet zemlje.
Međutim, ukazuje Komisija, u poslednjih godinu dana prisutne su ozbiljne bojazni zbog sve veće politizacije državnih institucija i vladine kontrole medija, uključujući u izbornom procesu, na šta je ukazao OEBS/ODIHR.
Poverenje u državne institucije progresivno opada, tu su i bojazni oko selektivne pravde a situacija sa medijskim slobodama nastavlja da se pogoršava.
Nedavna politička kriza pokazala je da partijski interesi sve više preovlađuju nad nacionalnim i na vladi i opoziciji je odgovornost da se političke debate vode prvenstveno u parlamentu.
Komisija je istakla da vlada Makedonije mora da obezbedi opoziciji mogućnost da u punoj meri obavlja svoju demokratsku funkciju dok opozicija mora da bude konstruktivna u demokratskom procesu.
Kada je reč o etničkim pitanjima, treba izgraditi veće poverenje, preispitati Ohridski okvirni sporazum i sprovoditi njegove preporuke.
Potrebni su i odlučni koraci na rešenju pitanja imena države sa Grčkom, navodi se u zaključima i preporukama Evropske komisije.
Nepostizanje kompromisa po pitanju imena zemlje posle 19 godina pregovora uz posredovanje UN direktno negativno deluje na evropske aspiracije Makedonije, ocenila je Komisija.
Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji ocenila da je "Srbija dovoljno ispunila politička merila", ali da se srpska vlada još "mora dalje usredsrediti na ono ključno, a to je posebno vladavina prava, uključujući slobodu izražavanja, reformu državne uprave, uporedo s dobrim ekonomskim upravljanjem".
U "ključnim nalazima", sažetku izveštaja podvlači se da je pokretanje pregovora o članstvu Srbije i EU u januaru ove godine bilo "novi ugaoni kamen u težnji Srbije da se priključi EU", što je kao svoj cilj potvrdila i nova vlada u Beogradu.
"Srbija je pokrenula ozbiljan program ekonomskih reformi usvajajući nove zakone o tržištu rada, privatizaciji i stečaju, platama i penzijama", navodi se u izveštaju EK.
I podvlači da su "bitni napori i dalje nužni", kako se napominje, "da se uhvati u koštac s velikim budžetskim deficitom tako što će se u prihvatljive razmere svesti izdaci države, uspostaviti budžetska disciplina i poboljšati ubiranje poreza".
"Moraju se sprovesti i široke strukturne reforme, obrazovni sistem učiniti delotvornijim", navodi EK.
"Napredak je nužan u privatizaciji i preustrojstvu preduzeća u državnom vlasništvu, da se svedu na razumnu meru državne subvencije i poboljšaju uslovi poslovanja".
"Ključno je", kako je naglašeno, "i da Srbija nastavi da ispunjava date obaveze o regionalnoj saradnji i normalizaciji odnosa s Kosovom kroz stalnu primenu u dobroj veri svih dogovora sklopljenih u dijalogu, tako da pregovori o članstvu nastave da glatko teku".
U izveštaju se podvlači da je Srbija nastavila da igra pozitivnu ulogu u regionalnoj saradnji i normalizaciji odnosa s Kosovom uzpredanost u primeni Sporazuma Beograd-Priština i dogovora u dijalogu.
"Ali", kako je navedeno, "bez obzira na prevremene izbore na obe strane, Srbija mora nastaviti da postiže rezultate u normalizaciji odnosa s Kosovom kroz stalno sprovođenje u dobroj vezi svih dogovora, tako da pregovori o članstvu (s EU) nastave da glatko teku"
Kad je reč o "političkim merilima" za članstvo u EU, EK ističe da su izbori u Srbiji u martu protekli uz učešće svih stranaka i transparentno, a evropsko opredeljenje je nanovo dobilo snažnu podršku vladajuće koalicije.
Komisija u Briselu ukazuje na to da su srpske vlasti stvorile mehanizme da se u pregovore o članstvu s EU uključe i građansko društvo i parlament.
"U spoljnoj i bezbednosnoj politici Srbija takođe mora postepeno usaglašavati svoje politike i stavove s politikom EU, u razdoblju do ulaska u članstvo", navodi se u ključnim nalazima Izveštaja Evropske komisije.