Ni nedelju dana nakon što su četvorica pripadnika Specijalne jedinice policije Osijek, uz pomoć ostalih službi, pred bujicom spasili brojne stanovnike Obrenovca, ne stišavaju se priče o njihovoj hrabrosti.
Iako ne očekuju zahvalnost, jer, kažu, samo su radili svoj posao, Ivica Gernhardt, Robert Kovačević, Dalibor Zrno i Tomislav Slabinac, prisećaju se haosa koji je vladao u Obrenovcu.
"U trenutku kad je voda prodrla u grad ljudi su još spavali, a u roku sat vremena grad je bio poplavljen. Mnogo ih je ostalo zarobljeno u svojim kućama, nestalo je struje, a do Obrenovca je vodila samo jedna cesta, dok je ceo grad bio pod vodom do te mere da su rasvetni stubovi virili iz vode samo nekoliko centimetara. Ljude smo zatekli na balkonima, na krovovima. Svi su tražili pomoć, a nama su prioritet bile žene, deca i starci", ispričao je Gernhardt.
@AppSapppic.twitter.com/Jnknszaepa
— Ljubi ga Majka (@_ljubigamajka_) May 22, 2014Stotine čamaca u kratkom vremenu ispunilo je grad. Policijskih, vojnih, čak i privatnih čiklova, bilo je na sve strane.
Nužno je bila potrebna i hrana koju su hrabri osječki specijalci na rukama iznad vode donosili uplašenom stanovništvu. One koje su uneli u čamac prevezli su do Kolobarskog mosta odakle su kamionima, a potom i autobusima, krenuli u prihvatne centre.
"Prepoznali su po odorama, ali i naglasku i govoru da smo iz Hrvatske. Nisu mogli verovati da smo im došli pomagati, no svako normalan učinio bi isto. Ljudi su nam pružali ruke, jedan otac plakao je govoreći da nas nikada neće zaboraviti, jer smo mu spasili suprugu i sina. Sutra se to nama može dogoditi, tako da se ne smatramo herojima, jer to je naš posao, ali nam je drago da smo uspeli", rekao je Kovačević, čiji je čamac nakon tri dana spasavanja poslednji izašao iz Obrenovca.
Čak su im i kolege iz SAJ-a (Specijalne antiterorističke jedinice Srbije) govorili da prekinu akciju. No hrabri Osječani nisu poslušali, piše "Glas Slavonije".
"Obećali smo ljudima da ćemo se vratiti po njih i nismo ih smeli izneveriti. Spasili smo ih, a to je nam je najveće zadovoljstvo i ona lepa strana ovog posla u kojem su nam životi neretko u opasnosti. No o tome u vodi do grla ne razmišljamo", zaključio je Slabinac.