Povodom slučaja Danke Ilić, advokat Boško Žurić objašnjava da je ubistvo bez tijela moguće dokazati, ali uz čvrste posredne dokaze, i otkriva zašto vraćanje optužnice ne mijenja tok suđenja.
Advokat Boško Žurić gostovao je u emisiji "Uranak" na televiziji K1, gdje je komentarisao pripremno ročište u slučaju nestanka dvogodišnje Danke Ilić i odgovorio na pitanja da li se neko može osuditi za ubistvo ako tijelo žrtve nikada nije pronađeno, i koliko je za sudski postupak značajno to što je optužnica više puta vraćana na dopunu.
Žurić je pojasnio da je pripremno ročište zatvoreno za javnost, pa se ne mogu očekivati detalji iz sudnice.
"Nakon ovog ročišta ništa neće moći da se sazna, imajući u vidu da je zatvoreno za javnost. To znači da učesnici postupka ne mogu u javnosti da iznose detalje koji će biti predmet današnjeg ročišta", rekao je Žurić.
Naveo je i da je svrha pripremnog ročišta da se omogući nesmetano vođenje glavnog pretresa, utvrdi koja su činjenična i pravna pitanja sporna, te predlože dokazi.
"Nije važno da li je optužnica potvrđena iz prvog ili jedanaestog puta"
Komentarišući vraćanje optužnice na dopunu, advokat je rekao da to samo po sebi ne mora uticati na dalji tok postupka.
"To što je optužnica vraćana nekoliko puta apsolutno ne znači ništa u situaciji kada sud konačno zauzme stav da postoji opravdana sumnja da je izvršeno krivično djelo", istakao je Žurić.
Naglasio je kako je najvažnije da je sud potvrdio optužnicu, ocijenivši da postoje uslovi za nastavak postupka.
"Da li je optužnica potvrđena iz prvog ili iz jedanaestog puta potpuno je nebitno. To znači da je sud, kada ju je potvrdio, zaključio da su sve one manjkavosti koje su postojale otklonjene", pojasnio je.
Advokat je objasnio i stepene sumnje tokom krivičnog postupka.
"Svrha postupka je da se ne vode sudski postupci za neko činjenično stanje za koje ne postoji dovoljan kvalitet dokaza. U ovoj fazi postupka sumnja treba da bude podignuta na nivo opravdane sumnje", rekao je Žurić, dodajući da potvrđivanje optužnice ne znači i dokazanu krivicu.
"Da li je to zaista bio nedostatak ili nije, znaćemo sa konačnom sudskom odlukom", rekao je.
Moguće je dokazati ubistvo bez tijela, ali je postupak složeniji
Žurić je potvrdio da je moguće dokazati ubistvo bez tijela, ali da je to znatno zahtjevnije.
"Tužilaštvo treba da dokazuje posrednim dokazima, što je samo po sebi mnogo teže kada nemate neke neposredne dokaze. Ali, teoretski, moguće je", izjavio je.
Posebno je naglasio pitanje kako je tužilaštvo utvrdilo da je djevojčica mrtva.
"Meni je, kao dijelu stručne javnosti, jako interesantno, a nisam vidio da je u bilo kom saopštenju tužilaštva navedeno na koji način je tužilaštvo utvrdilo da je mala Danka mrtva. To bi bila osnovna pretpostavka za vođenje postupka", istakao je Žurić.
Pojasnio je i zakonske uslove za proglašenje nestale osobe umrlom.
"Postoji drugi zakonski uslov sa mnogo kraćim rokom. To je ako neko lice nestane u okolnostima koje neposredno ugrožavaju njegov život, kao što su poplava, zemljotres ili saobraćajna nesreća. Ako šest mjeseci od tog događaja nema nikakvih informacija o tom licu, ono se može proglasiti umrlim", rekao je.
"Volio bih da vidim kako tužilaštvo dokazuje saobraćajnu nesreću"
Osvrnuvši se na navode iz optužnice da je Danka Ilić prvo udarena automobilom, Žurić je istakao važnost utvrđivanja okolnosti te nesreće.
"Volio bih da vidim na koji način tužilaštvo, ako u tom pravcu ide dokazivanje, dokazuje postojanje baš te saobraćajne nezgode, imajući u vidu da mi kao dio javnosti nemamo toliko informacija", rekao je.
Ukazao je i na važnost rekonstrukcije događaja, ali je naglasio da ona zavisi od prethodno utvrđenih činjenica.
"Rekonstrukcija jeste dokazno sredstvo u krivičnom postupku, ali koliko je ona jaka ili nije, to zavisi od drugih dokaza na osnovu kojih ta rekonstrukcija treba da se izvrši", rekao je.
"Ako nemate dovoljno činjenica o nekom događaju, vama je rekonstrukcija kao dokazno sredstvo potpuno bespotrebna. Nemoguće je da možete bilo šta iz nje pouzdano da utvrdite", zaključio je Žurić.
(K1/MONDO)