Patrijarh Pavle pored svoje dobrote i blagosti, bio je poznat i po velikoj skromnosti, a jedne cipele nosio je čak 30 godina. Nije ih ni kupio, već našao bačene, popravio ih je u svojoj radionici i nosio dugi niz godina.
Patrijarha Pavla voleli su vernici širom Balkana, bio je nadaleko poznat po svojoj skromnosti, nije voleo povlastice ni skupe poklone, vozio se gradskim prevozom i uvek sam vodio računa o svojoj odeći. Od sveštenika se i dalje može čuti čuvena priča o cipelama patrijarha koje je godinama nosio. Odeća je bila skromna, a cipele patrijarha uvek su bile besprekorno čiste i udobne.
Njima je šetao po celom Beogradu čak i kada je zašao u neke ozbiljne životne godine, a građani su ga neretko viđali kako trči za tramvajem. Nosio ih je 30 godina! Kako je sam vodio brigu o svojoj obući, a zbog skromnog života nosio je nadimak “sveti siromah”.
Ljudi bliski poglavaru SPC kasnije su otkrili istinu o ovom neobičnom komadu kože. Reč je zapravo bila o ženskim čizmama koje je patrijarh pronašao bačene blizu kuće svoje sestre, a pošto su bile očuvane, pokupio.ih je i u svojoj maloj radionici, od njih napravio cipele za sebe. Patrijarh Pavle je bio dobar obućar i često je popravljao, ali i pravio cipele za sebe. Priča kaže da ga je zanatu naučio neki obućar u blizini Patrijaršije, ali ima i onih koji tvrde da je veštinu stekao u manastiru.
Budući da je bio i štedljiv, kada je napravio cipele za sebe, smatrao je da nema potrebe da više kupuje obuću i tako crkvi “pravi štetu”.
Jednog dana je video vozača ispred patrijaršije kako menja gumu i zatražio da mu pozajmi parče od gume koju je čovek nameravao da baci. Od te gume je izrezao kalup i tako zakrpio svoje cipele.