Policija je podnijela krivične prijave protiv 53 osobe i 55 firmi zbog sumnje da su utajili porez i oštetili budžet Crne Gore od tri miliona i 700.000 eura.
Osumnjičeni se terete za stvaranje kriminalne organizacije, a u pitanju su D.S.(59), D.S.(43), G.J.(47), Z.C.(40), D.A.(33), V.Č.(31), E.S.(42), R.B.(48), V.K.(43), M.L.(55), S.Ć.(52), D.V.(42), A.M.(65), S.U.(55), S.V.(36), I.Ž.(36), M.K.(43), R.Z.(35), T.Z.(37), M.L.(59), D.R.(38), E.R.(43), A.D.(29), D.K.(56), A.M.(41), M.N.(37), N.M.(34), M.A.(56), G.E.(56), R.M.(55), M.Đ.(59), D.Š.(48), M.P.(39), V.B.(38), D.G.(34), M.O.(55), M.L.(33), S.M.(62), D.R.(38), N.M.(24), I.P.(43), D.R.(55), R.Ž.(48), A.V.(30), M.M.(41), Dž.B.(48), I.T.(35), M.R.(45), T.T.(56), Č.M.(59), M.V.(38), V.M.(67) i Z.R.(52).
Radi se o preduzećima koja su osnovali Z.C.(40), G.J.(47), D.A.(33), M.V.(38) i M.R. (45) i to: “Zyg inženjering”, “Mak eli company”, “Bild gradnja”, “Mak gradnja Montenegro”, “Adigo gradnja”, “Mak Montera”, “Betpi company”, Gradnja MNE”, “PM Construction”, “PM Construction Ing”, “A-Z gradnja”, “Mkd gradnja”, “Mak monte gradnja”, “Beton ing”, “Gugi grup”, “Dani gradi”, “Mont invest gradnja” i “Mini gradnja”.
Oni su firmama DOO “B-xpert”, DOO “IDC company”, DOO “Kist ton”, DOO “Zlatibor inženjering”, DOO “Zlatibor gradnja”, DOO “Stan prom”, DOO “First sped Montenegro”, DOO “Likrad”, DOO “Consing”, DOO “Hidrocop” Podgorica i DOO “Tošković” izvlačili dobit stečene poslovanjem, koja su se vlasnicima preduzeća vratila u gotovini, na osnovu fiktivno prikazanih poslovnih odnosa i fiktivno prikazanih troškova.
Pored ovih firmi, dobit je izvlačena za još 26 firmi.
Pomenute vlasnike preduzeća su, kako se sumnja, kontaktirali vlasnici kojima je bila neophodna gotovina koju su ostvarili kroz poslovanje kao dobit.
Vlasnici su sačinjavali fiktivne fakture koje su ispostavljala tim preduzećima, a nakon dostave fakture sa dogovorenim iznosom novca, preduzeće koje je primilo ovu fakturu odmah je uplaćivalo iznos novca sa fakture preduzećima čiji su vlasnici gore pomenuti kao osumnjičeni.
Nakon toga oni su, sumnja se, podizali novac sa žiro računa svojih preduzeća na ime materijalnih troškova ili po ugovoru i vraćali su novac uplatiocu ili posredniku, a za sebe su zadržavali određenu proviziju u iznosu od oko tri do pet odsto.
Na ovaj način preduzeća koja su vršila uplate su, sumnja se, fiktivno uvećavala ulazni pdv, čime su umanjila svoje poreske obaveze prema budžetu za iznos pdv-a i poreza na dobit za svaku fakturu ovakvog načina poslovanja.