Prvi korak ka prevazilaženju društvene anksioznosti je prepoznavanje. A onda, i "reprogramiranje" mozga, tako da prestanete da živite u uverenju da niste dovoljno dobri...
Društvena anksioznost pogađa milione ljudi u svetu, ali se manifestuje na različite načine. Ima ljudi koje uznemirava strah da neće imati šta interesantno da kažu kad se nađu u društvu, dugi su jako zabrinuti zbog mogućnosti da drugi primete njihovu nervozu (rumenilo kože, pojačano znojenje)…
Prema psihologu Dejvidu Moskoviču, to su dva od četiri najčešća tipa socijalne anksioznosti. A ako prepoznate korene i vrstu vaše anksioznosti, lakše ćete moći da se nosite sa tim osećajem.
"Jako pomaže kad uspete da identifikujete šta je ono što vas plaši i što pokušavate da izbegnete. Često nije u pitanju sama situacija ono čega se ljudi plaše, već ono što veruju da bi moglo da se desi u takvoj situaciji", kaže Moskovič, profesor na Univerzitetu Voterlu u Ontariju.
"Često je u pitanju zamišljanje katastrofe sa kojom osoba veruje da će se suočiti u određenoj situaciji", objašnjava Moskovič za "Hafington post". "Važno je da osoba koja pati od anksioznosti to razume, to je inicijalni korak, da prepoznaju kakav strašan razvoj događaja zamišljaju."
Moskovič je, na osnovu svojih istraživanja, identifikovao četiri tipa (ili izraza) društvene anksioznosti:
Anksioznost zbog socijalnih veština i ponašanja
Anksioznost zbog činjenice da smo anksiozni
Anksioznost zbog fizičkog izgleda
Anksioznost zbog karaktera
Psiholog Elen Hendriksen njegov rad iskoristila je kao polazište za svoju knjigu "Kako da budete ono što jeste: Utišajte unutrašnjeg kritičara i prevaziđite socijalnu anksioznost".
Hendriksenova smatra da svi ovi tipovi anksioznosti imaju nešto zajedničko: bazirane su na strahu od "fatalne nesavršenosti", nečega što ima veze sa našim fizičkim izgledom ili socijalnim veštinama, što će "izaći na videlo" i učiniti da izgledamo glupo.
"Iako nama ta 'strašna nesavršenost' deluje sasvim realno, u stvarnosti u najvećem broju slučajeva ili ne postoji, ili je sasvim zanemarljiva, i ni u kom slučaju neće izazvati osudu koje se toliko plašimo", kaže ona.
"Prepoznavanje tipa socijalne anksioznosti je prvi korak ka prevazilaženju. Prvi korak u 'reprogramiranju' vašeg mozga, tako da nestane taj osećaj da niste dovoljno dobri."
Kako da konačno sebe uverite da ste stvarno dovoljno dobri i stavite taj osećaj anksioznosti pod kontrolu, umesto da on kao do sada kontroliše vas? Evo šta stručnjaci preporučuju.
Anksioznost zbog socijalnih veština i ponašanja
Ako se prestravite od same pomisli na "diskusije u malim grupama" (oko nekog projekta na poslu, recimo) ili se uznemirite kad znate da idete negde gde ćete morati da ćaskate sa ljudima, vaša anksioznost skoncentrisana je oko vaših socijalnih veština (ili manjka socijalnih veština, kako to verovatno izgleda iz vaše perspektive).
"Možda ste zabrinuti da nećete imati o čemu da priačte, ili da će osobe sa kojima razgovarate misliti da ste čudni i nezanimljivi", kaže Moskovič. "Zamišljate da će ljudi želeti da što pre završe razgovor sa vama, a onda se udaljiti sa izrazom prezira na licu."
Iako je prvi poriv koji osetite, ako patite od ovog tipa socijalne anskioznosti da sve što biste mogli da pričate "smislite" unapred, ili da nađete neki ćošak i veče provedete skrolujući po telefonu u nadi da vas niko neće primetiti, Moskovič kaže da bi zapravo trebalo da se upustite u to što donosi prilika koja vas očekuje. Priđite ljudima, upoznajte se, razgovarajte… čak i ako morate to sebi da predstavite samo kao (potencijalno) zabavan eksperiment.
"Upustite se u što više konverzacija 'jedan na jedan', vežbajte fokusiranje na zadatak koji je pred vama - slušanje onoga što vam druga osoba govori i odgovarajući prirodno, održavajući kontakt očima sve vreme", savetuje on. "I dok to radite, skupljajte 'dokaze' da ljudi (očigledno) ne misle da ste čudni ili dosadni."
Ukratko rečeno, prestanite sami sebe da sabotirate. To što ste vi nervozni, uznemireni i osećate se čudno dok razgovarate sa nekim ne znači da vas ljudi doživljavaju na taj način, niti da takav utisak ostavljate.
Anksioznost zbog anksioznosti
Kad ste nervozni jer se bojite da će drugi primetiti vašu nervozu, osećate se kao da je džinovski reflektor usmeren pravo na vas. I kako vreme odmiče, vi sve više crvenite, znojite se i sve vam je teže da se smirite.
Kako da prevaziđete to? Moskovič savetuje da ne izbegavate situacije u kojima se osećate tako. U krajnjoj liniji, niste centar sveta i malo je verovatno da će svi prisutni uopšte primetiti da ste pocrveneli.
"Ako ste na nekom društvenom događaju, većina ljudi je manje ili više nervozna, naročito ako je događaj formalne prirode. A što više budete 'vežbali', ti vidljivi 'simptomi' anksioznosti biće sve manje primetni", kaže on.
Anksioznost zbog fizičkog izgleda
Kad je koren vaše anksioznosti u vašem izgledu, ogledalo vam nije prijatelj. Pogledate se i vidite "ogromnu bubuljicu koju nikakav korektor neće pokriti, kosa vam je užasna, i stvarno je trebalo da skinete četiri, pet kila pre nego što se tako obučete"…
Prestanite da budete tako strogi prema sebi. Svi mi imamo mane. A, zabave radi, tu je i činjenica da što se više trudimo da ih prikrijemo, one se sve više vide. I zato je jedini način da se oslobodite tog osećaja - da prihvatite sebe.
"Okrutni paradoks socijalne anksioznosti je da stvari koje radimo da bismo je prikrili - preterivanje sa količinom šminke, kosa preko lica, dugi rukavi usred leta - samo će privući pažnju na to što želite da prikrijete, šta god to bilo", kaže Hendriksonova.
Nemojte dozvoliti da vas socijalna anksioznost spreči da provodite kvalitetno vreme sa ljudima koje volite i koji vas vole. Sledeći put kad vas prijatelji pozovu na piće usred nedelje, idite. Čak i ako je vaša omiljena haljina u kojoj izgledate kao da ste pet kila mršaviji na pranju.
Kad izbegavate ljude, ili ne dolazite na događaje na koje ste pozvani, vi šaljete poruku da ne želite da učestvujete, iako je zapravo za to "kriva" anksioznost, objašnjava Hendriksenova.
Anksioznost zbog karaktera
Kad se vaša anksioznost vrti oko karaktera, osećate se kao najneinteresantnija osoba u prostoriji, uvek. Mislite da svaki razgovor učinite dosadnim i besmislenim, sigurni ste da niko ne želi da čuje ništa o vašem poslu, a čak i ako vam neko postavi neko pitanje na tu temu, sigurni ste da ćete se pokazati kao potpuno nekompetentna budala.
Nemojte biti tako strogi prema sebi. Niko nije beskrajno duhovit, vrcav i zabavan sve vreme. Niko ne puca od samopouzdanja sve vreme, niti se u sve razume, zar ne?
Pa, zašto bi za vas važila drugačija pravila?
"Istina je da kad pokušavate da se predstavite kao osoba bez mana, zapravo ostavljate utisak nadobudne, neprijateljski nastrojene osobe. Sitne nesavršenosti su ohrabrujuće iz perspektive drugih ljudi, i čine nas otvorenijim. Nosite ih sa ponosom", poručuje Hendriksenova.
