Vlada je na današnjoj sjednici usvojila Dokument „Procjena uticaja na baštinu za Prirodno i kulturno–istorijsko područje Kotora“, kojim se preporučuje produženje moratorijuma na gradnju, dok se ne izrade novi planski dokumenti.
“Izuzetak su projekti koji su od javnog interesa, i za njih će važiti obaveza izrade Procjene uticaja na baštinu”, saopštio je generalni direktor Direktorata za kulturnu baštinu u Ministarstvu kulture Aleksandar Dajković na konferenciji za medije nakon sjednice Vlade.
On je istakao da je HIA-u izradio Arhitektonski fakultet Univerziteta Crne Gore, uz saradnju inostranog ICOMOS eksperta i revidovan od UNESCO eksperta. Kako je saopšteno iz Vlade, obrađivač je imao zadatak da pregleda i uskladi sve instrumente planiranja kako bi se uspostavio jasan okvir za planiranje i za promovisanje održivih, kompatibilnih oblika razvoja.
Dajković je saopštio da se dokumentom ukazuje na potrebu definisanja procjene uticaja na baštinu kao proces i obavezu za sva planska i projektna dokumenta. Prema njegovim riječima, tim dokumentom ukazuje se da izuzetna i univerzalna vrijednost može biti ugrožena, ako ne i izgubljena, ukoliko se sva planska dokumenta izvedu u punom obimu.
Dajković je naveo da je dokument pokazao i da urbanistički projekti grad Perast i Stari grad Kotor predstavljaju pozitivne primjere, i da za njih nema potrebe da se produži moratorijum.
Poslednje upozorenje UNESCO-a Kotoru!
Sekretar u Ministarstvu evropskih poslova Miodrag Radović predstavio je na konferenciji za medije dva važna finansijska sporazuma koji se odnose na bilateralne prekogranične programe saradnje sa Albanijom i Kosovom, kao i Sporazum o saglasnosti između Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore o sprovođenju Interreg IPA Programa prekogranične saradnje za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru za period 2014-2020.
Finansijskim sporazumom između Evropske komisije, Vlade Crne Gore i Albanije u okviru IPE II, Crna Gora i Albanija će za sedmogodišnji period na raspolaganju imati 13,8 miliona eura, uključujući i nacionalno kofinansiranje, pri čemu programsko područje u Crnoj Gori obuhvata 12 opština.
„Potpisivanjem Finansijskog sporazuma biće omogućena realizacija aktivnosti čiji je cilj poboljšanje socio-ekonomske situacije u prihvatljivim područjima, kroz snaženje saradnje i zajedničkih inicijativa u sljedećim prioritetnim sektorima: zapošljavanje, mobilnost radne snage i socijalne i kulturne inkluzije sa obje strane gradnice, zaštita životne sredine, kao i promocija turizma, kulturne i prirodne baštine od obostranog interesa za građane Crne Gore i Albanije" , pojasnio je Radović.
Kako se navodi u saopštenju, ukupna vrijednost programa predviđenog Finansijskim sporazumom između Evropske komisije, Vlade Crne Gore i Republike Kosovo u okviru IPE II, za sedmogodišnji period je 9,7 miliona eura, uključujući i nacionalno kofinansiranje, i njim je obuhvaćeno 12 opština iz Crne Gore.
“Sporazumom o saglasnosti između Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore o sprovođenju Interreg IPA Programa prekogranične saradnje za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru za period 2014-2020, obuhvaćeno je deset opština sa teritorije Crne Gore, dok će sve tri zemlje na raspolaganju imati 67 miliona eura, uključujući nacionalno kofinansiranje”, kaže se u saopštenju.
%MCEPASTEBIN%