Belgija je posebno teško pogođena novim talasom korona-virusa. Vlada pokušava da zatvaranjem restorana i barova, radom od kuće i obaveznim nošenjem maski izađe na kraj s pandemijom. Ali skepsa je sve veća.
Stolice u bašti kafića „Cadre Noir“ sigurno jedno vreme neće biti potrebne. Zato ih vlasnik Arijas pakuje u kombi. Kafanica njegovih roditelja u briselskoj četvrti Šarbek sastajalište je rumunskih radnika koji žive u blizini. Nakon posla, oni će morati svoje pivce da popiju kod kuće. Isto kao i jedan stalni gost, stariji gospodin s kučetom, koji pomalo začuđeno pita: „Gotovo, je l‘? Morate da zatvorite?“. „Vlada je tako naredila, za početak četiri nedelje. Ali, ko zna...“, kaže vlasnik.
„Rade nešto, a ne znaju tačno za šta je to dobro“, sumnjičav je Arijas, koji ne želi da kaže svoje pravo ime. On misli da su političari isto u panici. Pri tom su vlasnici restorana tokom leta morali da investiraju, da postave pregrade od pleksiglasa između stolova, šatore u baštama kako bi gostima obezbedili zaštitu i od korone i od kiše. Vlasti će dati nešto novca, ali to stiže prekasno i jedva da će moći da pokriju kirije. Da li će preživeti drugi lokdaun i ove godine ponovo moći da otvore? „Nada umire poslednja“, filozofski odgovara vlasnik kafića.
Jedna vinoteka na sledećem ćošku zatvorena je još pre vikenda. „Oprostite, zatvoreno“, piše na vratima. Preko puta jedna tradicionalna francuska braserija, gde mahom dolaze Belgijanci dubljeg džepa ili zaposleni u obližnjim evropskim institucijama, ne može više da privuče goste sa „svežim dagnjama“. Dalje u centru grada, jedna stara briselska kafana preko noći se pretvorila u starinarnicu. Barmen pere pivske slavine i kaže: „Neće nam trebati neko vreme“.
Eksperti strahuju od katastrofe
Belgija, koju je korona teško pogodila, stalno postavlja nove rekorde. U periodu od 9. do 15. oktobra dnevno je registrovano oko 7.900 novih infekcija, 2.500 hiljade zaraženih korona-virusom je u bolnicama, a preko 400 njih na intenzivnoj nezi.
„Zaista smo blizu cunamija“, kaže ministar zdravlja Frank Vandenbruke. Valonija i Brisel su najpogođenije oblasti u čitavoj Evropi. „Još uvek je sve pod kontrolom, ali je enormno teško.“ Malo fali da se sve otme kontroli. Zaposleni u zdravstvu ponovo rade pod ogromnim stresom. Ako broj zaraženih nastavi da raste, moraće da se obustave drugi medicinski tretmani, što je takođe opasno.
Vadenbruke ima samo jednu poruku za Belgijance: „Zaštitite sebe i svoje bližnje!“ Pored uobičajenih zahteva za nošenjem maski u prodavnicama i javnom prevozu, tu je još i zahtev – van kruga porodice sastajati se s maksimalno jednom osobom. „Niko nije kriv za ovaj virus“, kaže ministar zdravlja odgovarajući tako na optužbe kako su mladi doprineli da poraste broj infekcija zbog nedostatka opreza. „Svima nam je u interesu da situaciju stavimo pod kontrolu.“
Belgijska vlada savetuje da se, koliko god je to moguće, radi od kuće. Ali, prodavnice, škole i univerziteti ostaju i dalje otvoreni. Vandenbruke takođe odbija totalnu zabranu kretanja od 21 sat uveče, kao što je uvedeno u većim gradovima u Francuskoj. „Mi ne želimo da zaustavimo kompletan život. Postoje zapravo dva neprijatelja: virus, ali i usamljenost odnosno depresija.“ Ljudi u Belgiji barem mogu uveče da prošetaju. Doduše do ponoći, a onda je na snazi zabrana izlaska.
Regionalna neslaganja
I uprkos ovim najavama, belgijske regionalne vlade i opštine podeljene su kada je reč o pravilima. Grad Šarlroa je na primer uveo opštu obavezu nošenja zaštitnih maski, dok to u susednom mestu uopšte ne važi. Centralna vlada je zbog toga uvela „komesara za koronu“, koji bi trebalo da se pobrine da se izjednače oprečna regionalna pravila i uspostavi kontakt između različitih nivoa vlade i javne uprave.
„Gore je nego 18. marta kada smo uveli potpuni lokdaun“, rekao je premijer Aleksander de Kro. Danas ima tri puta više slučajeva na intenzivnoj nezi nego onda, a situacija u bolnicama je napeta. „Biće još gore“, strahuje predsednik vlade. Njegove statističari prognoziraju da će sredinom novembra u Belgiji biti zauzeto 2.000 kreveta na odeljenjima za intenzivnu negu.
Bolnice pre napada
Koliko situacija može da postane ozbiljna u bolnicama, pokazala je kratka obustava rada u bolnici Erazmus u Briselu ovog ponedeljka. Oko 60 negovatelja i lekara žalilo se da još od prvog talasa korona virusa u proleće ove godine nisu dobili dodatni materijal, a pre svega personal. „Padamo kao klade“, izjavila je jedna od organizatorki obustave rada televiziji RTL.
"Mi moramo da radimo čak i ako smo pozitivni i pod temperaturom", kaže negovateljica Lajla, koja takođe ne želi da kaže svoje pravo ime. Tako bi ona mogla da zarazi svoje pacijente i članove porodice.
Zaposleni u Erazmusu su besni zbog toga što obećanja data na proleće nisu ispunjena. „Tada su nam svi uveče aplaudirali“, seća se Lajla. Ali, više negovatelja bez obzira na to – nema. Glavni lekar Žan-Mišel Ugardi solidarisao se sa štrajkačima.
"Nama je potrebno više ljudi, za pacijente obolele od kovida 19, ali i za druge bolničke poslove." Prve bolnice u Briselu, ali i Liježu javljaju da su im kapaciteti popunjeni. Mnogi koji rade u zdravstvenom sektoru smatraju da su ih političari ostavili na cedilu. I ne samo tamo, građani imaju osećaj da neke gorke lekcije iz prvog lokdauna u proleće, nisu u dovoljnoj meri naučene.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
(Mondo/Deutche Welle)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.