Preko 500 ljudi je poginulo kada je JAL Boing 747 udario u planinu u blizini Tokija.
Broj poginulih u užasnoj avionskoj nesreći, u kojoj je život izgubili 500 ljudi, mogao je da bude znatno smanjen da nije bilo dvije tragične greške. Katastrofa Japan Erlajnsa na letu 123 u blizini Tokija 12. avgusta 1985. do danas je najsmrtonosnija avionska nesreća u kojoj je učestvovao jedan avion. Let je počeo rutinski, objašnjava se u Nekpo podkastu, sa 524 putnika koji su ušli u Boing 747, željni da se vrate kući svojim porodicama kako bi obilježili japanski festival Obon.
Ali bez znanja putnika, ili pilota Masami Takamame, koji je komandovao avionom na tom sudbonosnom letu, manja nesreća sedam godina ranije je oštetila avion i nije bila dobro popravljena – ostavivši Boing sa fatalnom manom. U toj nesreći koja se dogodila sedam godina prije, avion je snažno odskočio pri slijetanju na aerodrom Itami u junu 1978, što je izazvalo jak udarac u rep. Tada je popucala je pregrada pod pritiskom koja je, da je avion pravilno popravljen, trebalo da bude kao nova.
"Ali umjesto da koriste jednu ploču za spajanje, Boingovi tehničari za popravku su koristili dvije, paralelno sa pukotinom, čineći jedan cio dio potpuno beskorisnim", objašnjava se u podkastu. Letjelica je u tako opasnom stanju letela više od 12.000 puta – tog dana je već letjela četiri puta. Ali 12 minuta nakon poletanja, kapetan Takahama i njegov kopilot Jutaka Sasaki osjetili su ogromnu podrhtavanje kroz trup aviona. Voditelj podkasta je nastavio: "Vodena para u vazduhu se kondenzuje u maglu, a maske sa kiseonikom padaju pred dezorijentisanim putnicima. Sve se ovo dešava za nekoliko sekundi, što dovodi sve u paniku - u neobuzdanu paniku."
Nevjerovatno, usred ovog haosa i konfuzije, jedan putnik je snimio poslednju fotografiju na kojoj se vide maske sa kiseonikom koje vise sa plafona aviona. Posada je pokušala da vrati avion na aerodrom Haneda, ali je šteta bila mnogo katastrofalnija nego što su u početku mislili. U podkastu je objašnjeno: "Sve četiri hidraulične linije koje vode do krila aviona su prekinute i, bez njihovog znanja, njihov vertikalni stabilizator je bio potpuno uništen. Fotografija snimljena sa zemlje pokazuje da se rep aviona potpuno odvojio od trupa.
Pilot i kopilot su očajnički pokušavali da povrate kontrolu. Avion je bio zaključan u onome što stručnjaci nazivaju fugoidnim ciklusom. Podkasteri su nastavili: "Iznova i iznova, 'nos' letelice je padao i brzo povećavao brzinu. Padao je, peo se, padao, peo se sve dok se naginje pod uglovima do 40 stepeni u oba smjera." Skoro 30 minuta, avion se uvijao i ljuljao na nebu dok su piloti očajnički pokušavali da ga usmjere ka pisti. Putnici su vrištali od užasa dok su ih nasilni manevri bačali s jedne na drugu stranu.
Na kraju, nekoliko minuta prije 19 časova, masivni avion je udario u gustu šumu blizu planine Mikuni. Mnogi putnici i posada bi umrli u udaru, ali mukama preživelih nije bilo kraja. "Samo 20 minuta nakon udara, vojnik američkog vazduhoplovstva po imenu Majkl Antonuči primijetio je pad aviona", objašnjava se u podkastu. "Međutim, umjesto da uputi poziv da odmah pruži podršku, japanska vojska je prekinula operaciju spasavanja pod pretpostavkom da nijedan putnik nije preživeo.
On this day - Japan Airlines Flight 123 crashed into a mountainside making it the single worst plane tragedy in history of aviation. The Pilots of this plane fought a brave battle to keep the plane airborne for as much they did but the plane flight controls were damaged too extensively.
byu/UnlikeUday inDamnthatsinteresting
Spasilačke ekipe su poslate sledećeg jutra. Nekoliko ljudi pronađenih u i oko olupine imalo je povrede koje bi mogle da se saniraju da je pomoć stigla ranije. Neki su umrli od hladnoće. Jedan doktor je rekao: "Da je pomoć došla 10 sati ranije, mogli bismo da pronađemo još preživjelih. Samo četiri od prvobitnih 524 putnika i članova posade su preživela. Jedna od njih, službenica Japan Erlajnsa Jumi Očiai, rekla je da je mogla da čuje vrisku i jaukanje drugih preživjelih, koji su postepeno zamirali dok su, jedan po jedan, umirali u mraku i hladnoći.