Evropa se naoružava i sprema novu strategiju odbrane.
Sistem protivvazdušne odbrane „Nebeski štit“ koji je inicirala Njemačka trebalo bi da ojača zaštitni kišobran NATO iznad Evrope. O čemu se tu radi? Ruska invazija na Ukrajinu vratila je rat u Evropu – i u fokus ponovo stavila odbrambene sposobnosti NATO i Evropske unije. Sada se naoružava i pripremaju se nove strategije odbrane. U to spada i zaštita od mogućih ruskih raketnih napada u slučaju da ukrajinski sukob eskalira i dođe do konfrontacije s Moskvom, piše DW.
Učešće uzelo 19 evropskih zemalja
Međutim, u „zaštitnom kišobranu“ NATO za Evropu postoje nedostaci. Sistemom protivvazdušne odbrane „Evropski nebeski štit“ (European Sky Shield Initiative, ESSI), koji je Njemačka inicirala prošlog oktobra, oni bi trebalo da budu otklonjeni.
Krajem prošle godine, na marginama sastanka NATO u Briselu, 15 zemalja potpisalo je deklaraciju o namjerama da se uspostavi evropska protivvazdušna odbrana. Pored Njemačke, u to su uključene i Belgija, Bugarska, Estonija, Finska, Velika Britanija, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Rumunija, kao i Slovačka, Slovenija, Češka i Mađarska. Kasnije su se inicijativi pridružile Danska, Švedska, Austrija i Švajcarska.
Kancelar Olaf Šolc u to vrijeme je oijcenio da je riječ o „bezbjednosnom dobitku za čitavu Evropu“, kao i da bi zajednička protivvazdušna odbrana bila i jeftinija i efikasnija nego da svako za sebe izgrađuje svoju, skupu i kompleksnu PVO. Međutim, Francuska, Italija i Poljska do sada još uvek nisu pristupile inicijativi. Pariz je, naime, kritikovao planove kupovine tehnologija iz Izraela i SAD. Cilj inicijative „Nebeski štit“ jeste nabavka odbrambenih sistema kratkog, srednjeg i dugog dometa na što koordinisaniji način, a kako bi se spriječile sve prijetnje iz vazduha. Njemačko Ministarstvo odbrane na svojoj internet-stranici kratki domet definiše kao udaljenost do 15 kilometara u dužinu i do šest kilometara u visinu, srednji je od 15 do 50 kilometara u dužinu i do 25 kilometara u visinu, a veliki od 50 kilometara u dužinu i do 35 kilometara u visinu.
IRIS-T za zaštitu od napada dronovima
„U sva ta tri dometa postoje slabe tačke koje bi ESSI trebalo da otkloni – ili pak odbrambene sposobnosti već postoje, ali bi ih trebalo proširiti ili ojačati“, navodi se na stranici Ministarstva obrane. U tu svrhu bi postojeće sisteme trebalo zamijeniti novim i modernim, kao što je IRIS-T.
Pomoću sistema IRIS-T moguća je odbrana od raketa, krstarećih projektila, dronova, aviona i helikoptera na udaljenosti do 40 kilometara i na visini do 20 kilometara. Cijena po komadu iznosi oko 145 miliona eura. U junu ove godine Odbor za budžet Bundestaga dao je zeleno svetlo za nabavku šest jedinica IRIS-T. Njemačkom ratnom vazduhoplovstvu taj sistem je već poznat kroz obuku ukrajinskih vojnika. Njemačka je Ukrajini do sada predala dva sistema IRIS-T.
U protivvazdušnoj odbrani dugog dometa, Bundesver raspolaže sistemom Patriot, koji se i dalje smatra efikasnim. On bi zato trebalo da se zadrži, ali i da se modernizuje. Taj američki PVO-sistem koristi se protiv aviona, krstarećih, kao i raketa srednjeg dometa. Patriot je od 1984. sastavni dio protivvazdušne odbrane mnogih zemalja, uključujući i njemački Bundesver. Njemačka trenutno ima 12 lansera tog tipa, ali to nije ni približno dovoljno da bi se pokrila teritorija čitave zemlje. Odbrana od krstarećih raketa takođe mora da se poboljša. Zbog toga što one lete na malim visinama i vrlo se kasno otkrivaju, odbrana je obično moguća samo pomoću modernih odbrambenih sistema kao što su Patriot ili IRIS-T. Sveobuhvatna zaštita je stoga, prema Bundesveru, „enormno skupa i moguća samo uz veliki broj sistema“, a to „naglašava potrebu za multinacionalnim pristupom“.
Strijela 3 protiv raketa van Zemljine atmosfere
Još jedan nedostatak postoji u odbrani od balističkih raketa dugog dometa, koje mogu da dosegnu svoje ciljeve leteći van Zemljine atmosfere. „On se mora brzo otkloniti, pogotovo zato što Rusija već posjeduje takvo oružje. Njemačka mora što brže da bude u stanju da se zaštiti od projektila dometa većeg od hiljadu kilometara“, ističu iz Ministarstva odbrane.
To bi moglo da se postigne pomoću američko-izraelskog sistema protivraketne odbrane Strijela 3 (Arrow 3), koji bi u Njemačkoj trebalo da bude u upotrebi do kraja 2025. godine. Odbor za budžet i odbranu njemačkog Bundestaga odobrio je kupovinu u junu ove godine. Prema izraelskim informacijama, taj sistem košta gotovo četiri milijarde eura. Strijela 3 može da uništi sisteme za napad i iznad 100 kilometara visine, dakle van atmosfere, a ima domet do 2.400 kilometara. Slično kao i Patriot, i Strijela 3 funkcioniše u interakciji mobilnog uređaja za lansiranje, mobilnog kontrolnog centra, mobilne radarske stanice i navodećih raketa.
Nevidljiva kupola
Zemlje-članice inicijative „Nebeski štit“ žele da zajednički nabave neophodne sisteme, čime će se smanjiti ulaganja, a pokriti veliko područje. Pri tom bi trebalo da se obrati pažnja na to koja država ima koje potrebe. Članice ESSI jedna drugu namjeravaju da podržavaju sistemima i odgovarajućom municijom. Zajedničkom kupovinom i održavanjem trebalo bi da se uštedi na operativnim, kao i na troškovima nabavke.