"Ovo može da preraste u ozbiljan sukob!" Svijet strahuje od RATA KOJI BI SVE PROMIJENIO

Situacija je slična kao pred početak Prvog svetskog rata.

Prema američkoj vojsci, kineski ratni brod se umalo sudario sa američkim razaračem u Tajvanskom moreuzu tokom vikenda, prošavši u krugu od 150 metara od njega, što je veoma kratka udaljenost s obzirom na veličinu ovih ogromnih brodova. Nekoliko dana prije toga dogodio se još jedan ozbiljan incident u vazduhu. Kineski avion presreo je američki izviđački avion iznad Južnog kineskog mora kada su se zamalo sudarili.

Mnoge analize ne isključuju mogućnost da bi jedan od ovih incidenata mogao da dovede do sukoba ukoliko avion bude oboren ili uništen brod. To bi moglo rezultirati reakcijom druge strane i dovesti do oružanih sukoba, što nijedna strana ne želi.

Propuštena prilika

Istovremeno, bezbijednosni forum Šangri-La dijaloga u Singapuru je završen kako je i počeo, uz atmosferu oštrog neslaganja između Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Opušteni pozdravi i rukovanje ministara odbrane dvije zemlje nisu umanjili intenzitet neslaganja između dve strane unutar i van foruma. Tokom svog govora na forumu, kineski ministar odbrane Li Šangfu je ukorio Sjedinjene Države i zapadne zemlje, tražeći od njih da se bave sopstvenim pitanjima. Kineski general je ove primjedbe iznio tokom svog prvog međunarodnog pojavljivanja na mjestu ministra odbrane, i nakon što je odbio zahtjev da se sastane sa svojim američkim kolegom Lojdom Ostinom tokom učešća na istom forumu.

Kina je navela da prije sastanka Vašington prvo ukine sankcije koje je uveo 2018. Li Šangfuu, prije nego što je postao ministar odbrane. Međutim, Vašington ga odbija zbog poteškoća proceduralne i praktične prirode, posebno s obzirom na to da republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu Kongresa. S druge strane, Ostin je zamjerio svom kineskom kolegi što je odbio da se sastane sa njim. Istovremeno je pozvao na proširene vojne manevre sa saveznicima Vašingtona, uključujući Japan, Australiju i Filipine, pored Indonezije.

Sjedinjene Države takođe povećavaju razmjenu vojne tehnologije sa Indijom, stvarajući uslove za interoperabilnost između svojih vojnih sistema i Japana. Oni trenutno grade novu flotu podmornica na nuklearni pogon sa Australijom, što Kina vidi kao neprijateljski potez protiv nje.

Drugačiji pogled na situaciju

Iako su se pomenuti incidenti dogodili u međunarodnim vodama i otvorenom vazdušnom prostoru, Peking smatra da američke flote i bombarderi u suštini ne mogu da uđu u vode oko Kine i da stvaraju krize, a zatim traže od Kine da poštuje njena pravila.

"Najbolji način da se ovo spreči je da se vojni brodovi i avioni ne približavaju našim vodama i vazdušnom prostoru. Ako ostanete blizu svojih teritorijalnih voda i vazdušnog prostora, neće biti nikakvih problema“, rekao je ministar Šangfu. Zašto se sve ovo dešava u blizini kineskih suverenih voda i vazdušnog prostora? Kineski brodovi i avioni se nikada ne približavaju vazdušnom prostoru i vodama drugih zemalja“, dodao je on.

Sa svoje strane, Sjedinjene Države pojačavaju posete članova Kongresa i prodaju oružja Tajvanu, ostrvu za koje Kina tvrdi da je svoju teritoriju, u onome što kineski stručnjaci vide kao namernu eskalaciju. Prema analitičaru He Leiu, zameniku direktora Akademije vojnih nauka Narodnooslobodilačke armije u Pekingu, „Ako dođe do sukoba u budućnosti, puna odgovornost biće na Sjedinjenim Američkim Državama“, kako je navela u intervju na nacionalnom radiju.

„Ako Sjedinjene Američke Države zaustave ovakav saobraćaj i prolazak kroz ove prostore, više neće biti incidenata“, dodala je ona.

Nakon dva incidenta, kineska vojska je u saopštenju navela da je poslala svoju mornaricu i vazduhoplovstvo da nadgledaju brodove koji prolaze kroz Tajvanski moreuz. „Dotične zemlje stvaraju probleme u regionu Tajvanskog moreuza. Oni namerno povećavaju rizike i zlonamerno podrivaju regionalni mir i stabilnost i šalju pogrešne signale Tajvanu“, dodaje se u saopštenju. Nasuprot tome, Vašington smatra da su ove patrole u ​​Tajvanskom moreuzu neophodne da bi se očuvao princip slobode plovidbe i da Peking ne bi smatrao da je moreuz njegov regionalni plovni put, i da niko drugi nema pravo da prolazi kroz njega.

Džošua Kurlancik, stručnjak za kineska pitanja u Savetu za spoljne odnose, rekao je za Al Džaziru da veruje da je ono što kineska vojska radi „samo još jedan znak da Peking nema mnogo interesa da se stvarno približi Sjedinjenim Državama, iako tvrdi da to traži. Ako jeste, trebalo bi da dođe do nekog otopljavanja odnosa, a to se sada ne dešava“.

Kisindžerova zastrašujuća vizija

U intervjuu časopisu The Economist povodom svog 100. rođendana, bivši američki državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost Henri Kisindžer rekao je da veruje da su „odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine slično klasičnoj situaciji kao pre Prvog svetskog rata, kada nijedna strana nije smatrala da postoji politički prostor za ustupke ili nuđenje inicijativa“. 

Kisindžer smatra da to znači da dve strane posrću na svom putu i ​​u svojim računicama za drugu stranu, što bi moglo da preraste u ozbiljan sukob.

S druge strane, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je tokom nastupa na CNN-u da je, dok je sedeo pored predsednika Džoa Bajdena dok se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom na samitu G20 na Baliju, u Indoneziji prošle godine, video „dva lidera koji su zaista pokušavamo da postignemo dogovor, uprkos činjenici da imamo različite tačke gledišta i uprkos činjenici da smo po nekim osnovama u duboko konkurentskim odnosima. I jedni i drugi imaju želju da postave temelje za odnos kako bi se odgovorno upravljalo konkurencijom i osiguralo da se konkurencija ne pretvori u sukob.”

Salivan je istakao da, uprkos njegovoj zabrinutosti, „nema ništa protiv jake konkurencije u važnim oblastima od ekonomije do tehnologije. Najvažnije je osigurati da se konkurencija ne pretvori u sukob. Verujemo da nema ničeg neizbežnog u vezi sa nekom vrstom sukoba ili hladnog rata između Sjedinjenih Država i Kine. Što se tiče stava Bajdenove administracije o Tajvanu, Saliven je naglasio da su „politika Jedne Kine koju je usvojio Vašington i srodni Zakon o odnosima sa Tajvanom već uspeli da ostvare praktični cilj koji se ogleda u decenijama mira i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza. Zato se naša politika nije promenila“.

"To je i razlog zašto verujemo da politika Jedne Kine treba da nastavi da garantuje da nema jednostranih promena statusa kvo ni na jednoj strani, i da održavamo taj mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza u narednim decenijama." dodao je on.