Mađarski premijer Viktor Orban koči plan Evropske unije da se uvede embargo Rusiji.
Mađarski premijer Viktor Orban već skoro mjesec dana odlaže sprovođenje plana Evropske unije o uvođenju sankcija naftnoj industriji Vladimira Putina, piše Politiko.
Evropska komisija, zajedno sa mnogim drugim državama članicama, želi da zabrani uvoz ruskih naftnih derivata kako bi prekinula protok novca Kremlju i izvršila pritisak na Putina da prekine svoju invaziju na Ukrajinu. Međutim, mađarski lider kaže da bi ekonomija njegove zemlje bila ozbiljno pogođena ako zalihe prestanu.
Izgledi za brzo rešenje ovog sukoba sa Orbanom su prilično sumorni. Ipak, diplomate i zvaničnici u Briselu pokušavaju da pronađu način da ga pridobiju za saradnju, a neki se nadaju da bi to moglo biti uoči samita Evropskog saveta u ponedeljak.
Orban je ranije rekao da je Mađarskoj potrebno pet godina da prilagodi svoj energetski sistem život bez ruske nafte. Originalni plan sankcija Evropske komisije, objavljen 4. maja, predviđa zabranu za ogromnu većinu država članica do kraja ove godine, ali uz dodatnu godinu prilagođavanja za Mađarsku i Slovačku bez izlaza na more.
Kada je Orban odbio ovu ponudu, Komisija je osmislila novu, dajući Mađarskoj rok do kraja 2024. Ali ni to nije ublažilo poziciju Mađarske. Poslednjih dana ponovo se razgovara o tome kako Mađarskoj produžiti prelazni rok
Traže više para
Neke diplomate su veoma frustrirane zbog sve skupljih odštetnih zahteva Mađarske. Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto rekao je 12. maja da bi prilagođavanje naftovoda i rafinerija njegove zemlje na nerusko gorivo koštalo oko 700 miliona evra.
Četiri dana kasnije cena je porasla na između 15 i 18 milijardi. Novac je, kaže ministar, potreban da bi se "potpuno modernizovala energetska struktura Mađarske” i izborila sa rastom cena. EU je odustajanjem od ruskih fosilnih goriva namenila dve milijarde evra za infrastrukturne investicije u najteže pogođenim zemljama.
Čak i ako bude dogovora, Mađarska će teško doći do novca, što će verovatno zavisiti od sposobnosti Orbanove vlade da se oslobodi korupcije i ponovo uspostavi demokratski balans. Mađari su ovog meseca izazvali negodovanje drugih članica EU kada se činilo da traže potpuno izuzeće od zabrane.
Govoreći u Davosu, irski premijer Mišel Martin sugerisao je da bi EU trebalo da bude u mogućnosti da nastavi sankcije u budućnosti bez jednoglasne podrške svih 27 članica. Za sada, diplomate ne podržavaju ovu ideju.
Ako bi 26 članica nastavilo sa planom i zabranilo uvoz ruske nafte bez Mađarske, to bi bilo veoma štetno i predstavljalo bi javni udar na koncept evropskog jedinstva, nešto što lideri bloka veoma cene. Koliko je rasprava o sankcijama izazvala podele govori i činjenica da se o tome sada otvoreno govori.
Druga opcija koja se pojavila ranije u maju je da se jednostavno obustave pregovori o zabrani ruske nafte i nastave oni koji su sadržani u šestom paketu sankcija Rusije. U tom slučaju bi najveća ruska banka, Sberbanka, bila pogođena, zajedno sa pojedincima povezanim sa Kremljom, propagandnim medijima i operacijama promotivnog lobiranja.
Najveći nedostatak ovakvog pristupa je što bi to značilo ozbiljan poraz kredibiliteta Evropske unije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je, predstavljajući potpunu zabranu ruske nafte, da bi takav potez bio težak, ali da se mora uraditi. Sve manje od toga bilo bi znak kolektivne slabosti Unije.
Hirurško isključivanje
Druga opcija bi bila precizno isključivanje Budimpešte. To bi moglo uključivati omogućavanje ruske nafte da nastavi da teče kroz naftovod. Prvobitno, Fon der Lajen je želela da zabrani sav uvoz - i naftovodima i brodovima.
Sankcionisanje samo nafte koja stiže brodovima omogućilo bi Mađarskoj da nastavi da uvozi rusku naftu kroz postojeće naftovode. To je nešto što je Orban ranije tražio.
Političko je pitanje u kojoj meri su lideri drugih evropskih zemalja spremni da Orbanu predaju tako očiglednu pobedu.