Anonimni korisnici Tvitera razotkrivaju ekstremni nacionalizam i prorusko raspoloženje koje kruži internetom u Kini - a Peking nije srećan zbog toga.
Veliki broj objava sa najpopularnijih kineskih platformi prevedeni su i podeljeni na Tviteru poslednjih nedelja, što je omogućilo zapadnoj publici redak uvid u sadržaj na kineskim društvenim mrežama. Među tim objavama se nalazi istaknuti kineski vojni blog koji tvrdi da je ruski napad na železničku stanicu u Kramatorsku zapravo izvela Ukrajina, poznati medijski komentator koji odbacuje zločine u Buči i vloger sa stotinama hiljada pratilaca koji vređa Ukrajinu.
Ove objave pronalaze i prevode anonimni korisnici Tvitera koji kažu da je njihov cilj da izlože zapadnu publiku pravim razmerama proruskog ili nacionalističkog sadržaja na kineskim platformama koje su pod velikom cenzurom. Često se ovi profili nazivaju "Veliki prevoditeljski pokret" ("The Great Translation Movement") ili ih deli nalog sa istim imenom koji vodi decentralizovani, anonimni tim koji prikuplja i prevodi popularne postove o Ukrajini i drugim aktuelnim temama, otkrio je administrator ovih profila kojeg je intervjuisao Si-En-En.
Od pokretanja naloga početkom marta, on je već stekao mnogo prijatelja i neprijatelja - privlačeći i 116.000 pratilaca (i sve više) i niz kritika kineskih državnih medija. Pokret je formiran kao odgovor na navodno licemerje Kine u prikazivanju sebe kao neutralne prema Ukrajini, iako su njeni državni i društveni mediji objavljivali proruske narative, rekao je administrator za Si-En-En.
"Želimo da spoljni svet barem zna šta se dešava unutra, jer ne mislimo da iznutra može da dođe do bilo kakvih promena", rekao je administrator koji je zatražio anonimnost zbog bezbednosnih razloga.
Kineski državni mediji urotili su se protiv onoga što nazivaju "sadržajem koji se bira", a medij blizak kineskoj vladajućoj Komunističkoj partiji tvrdi da su prevodioci koji stoje iza pokreta krivi što su "ekstremni stavovi" nekih korisnika interneta pripisali "celoj zemlji". Nacionalistički list Global Tajms optužio je grupu da su "zlonamerni akteri koji govore kineski", a jedan od novinara ovog lista smatra dao da grupa uključuje "strane neprijateljske snage" koje vode "psihološki rat protiv Kine".
Izvan Kine, medijski stručnjaci upozoravaju da ove objave ne pokazuju sveukupni pogled na javno mnjenje u Kini i izgleda da su barem delimično odabrane zbog šokantne vrednosti – ali da bi ipak mogle da budu korisne u iznošenju ovih elemenata kineske medijske sfere na videlo. Objave koje dobijaju na popularnosti na kineskim društvenim medijima moraju da se posmatraju u svetlu njenog visoko cenzurisanog okruženja, gde nacionalistički glasovi napreduju, a liberalni su se uglavnom povukli ili su cenzurisani, kažu stručnjaci.
In order to deny#BuchaMassacre, this little pinky is trying everything he could including denying the Nanking Massacre, which is highlighted in China's official history. Let's clap for his effort.#大翻译运动#TheGreatTranslationMovementpic.twitter.com/fL7dMmLkcY
— The Great Translation Movement 大翻译运动官方推号 (@TGTM_Official)April 12, 2022
Otpor kineskih državnih medija protiv te grupe naglašava osetljivost oko toga kako Kina želi da se predstavi na svetskoj sceni, posebno u vreme kada pokušava da hoda po diplomatskom konopcu između Rusije i Zapada oko Ukrajine. Kina je često pokušavala da predstavi dva različita narativa - jedan za domaću publiku, a drugi za onu u inostranstvu. Ovo je omogućeno i kroz jezičku barijeru i onlajn ekosistem koji zabranjuje aplikacije kao što su Fejsbuk, Tviter i Instagram. "Veliki prevoditeljski pokret" ruši obe ove barijere.
"Čak i pre ere društvenih medija, način na koji Kina interno razgovara preko svojih državnih medija je nešto što ne voli kada se analizira i prevodi za svet", rekao je David Bandurski, direktor istraživačkog programa u partnerstvu sa Centar za novinarstvo i medijske studije na Univerzitetu u Hong Kongu.
A kada je u pitanju Ukrajina, Kina je nastojala da sebe prikaže - barem pred inostranom publikom - kao neutralnu zemlju koja ulaže sve napore u pozivanje na mir. Ali medijsko izveštavanje u samoj Kini govori drugu priču, rekao je Bandurski.
"Ako samo pogledate izveštavanje (državnih) medija, zaista je teško govoriti o neutralnosti... Sve što su rekli je pojačavanje dezinformacija i usklađivanje sa Rusijom u smislu narativa", dodao je on.
Međutim, kao i bilo gde u svetu, pogledi na društvenim medijima mogu biti ekstremni. U Kini, teška manipulacija i cenzura često pojačavaju odabrane glasove. Zbog toga, situacija je komplikovana i Peking ima razloga da bude oprezan prema ultranacionalističkim glasovima koje platforme ponekad cenzurišu. I dok je nacionalistička retorika postala dominantnija na internetu poslednjih godina, najglasniji glasovi neće nužno pokazati mišljenje većine.