Aplikacije za praćenje kontakata zaraženih osoba neće uspeti da spreče širenje korona virusa ako ne bude skoro univerzalne prihvaćenosti i ozbiljnih ulaganja u manuelne programe za otkrivanje i praćenje. A pitanje je da li uopšte i "rade"?
(Autor: Tim Bredšou)
To tvrde istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža (University College London, UCL), nakon što su analizirali više od 4.000 istraživačkih radova, objavljenih u poslednjih 20 godina.
Stručnjaci sa UCL su došli do zaključka da mobilne aplikacije za praćenje zaraze kovidom-19 mogu da smanje stopu reprodukcije virusa (R-broj) na manje od 1 (jedan zraženi zarazi još jednog zdravog) samo ako ih prihvati više od tri četvrtine stanovništva i ako se koriste zajedno sa manuelnim programima "širokog obima", tvrdi vođa istraživačkog tima Izobel Brejtvejt (Isobel Braithwaite) sa Instituta za zdravstvenu informatiku u okviru UCL.
NE BAŠ REALNO REŠENJE
Jedno od istraživanja koje je analizirao tim sa UCL utvrdilo je da bi čak 95 odsto populacije moralo da instalira aplikaciju kako bi došlo do smanjenja R-broja.
"Ne možemo se osloniti na takvo nerealno rešenje", kaže dr. Brejtvejt.
Zaključci do kojih je došao UCL, prvenstveno na osnovu rezultata 15 relevantnih istraživanja aplikacija koje su dizajnirane za praćenje kovida 19 i drugih zaraznih bolesti poput ebole, objavljeni su u časopisu "Lanset didžital helt" (Lancet Digital Health).
Upozorenje istraživača je usledilo nakon što je britanska vlada pretprošle nedelje objavila da će nastaviti testiranje nove aplikacije za praćenje kontakata, pošto je njena prvobitna verzija odbačena u junu.
Političari širom sveta su pridali preveliki značaj aplikacijama za praćenje kontakata u prvim danima pandemije, izjavila je dr. Brejtvejt za FT.
"Moj utisak je bio da su, tokom perioda prekida svih aktivnosti u aprilu, vlade želele da sugerišu da bi te aplikacije mogle biti univerzalni lek koji će nam omogućiti da se vratimo normalnom životu i zaboravimo na kovid – i ako to budemo uradili kako treba, rešiće se svi naši problemi", kaže ona.
RADI ALI SAMO U VELIKOJ MREŽI
U nekim državama, poput Južne Koreje, praćenje kontakata se pokazalo efikasnim u sprečavanju širenja koronavirusa. Međutim, ti sistemi uključuju i prikupljanje velikih količina podataka iz drugih izvora, kao što su sigurnosne kamere i transakcije preko kreditnih kartica, ali i aplikacije na pametnim telefonima koje koriste bežične signale da bi otkrile ko je mogao doći u kontakt sa zaraženom osobom.
Mnoge razvijene zemlje su se okrenule sistemu obaveštavanja o blizini zaražene osobe, koji su razvile kompanije Apple i Google.
Jedna od najraširenijih aplikacija tog tipa je nemačka "Corona Warn", koja je od 17. avgusta preuzeta 17,2 miliona puta, navode stručnjaci sa Instituta Robert Koh koji su razvili ovu aplikaciju.
Međutim, ta brojka ipak predstavlja samo jednu petinu stanovništva Nemačke, gde živi preko 80 miliona ljudi, a to je daleko ispod procenta prihvaćenosti koji je, kako ukazuju rezultati istraživanja UCL, neophodan za pouzdano praćenje.
U Švajcarskoj, 1,4 miliona ljudi aktivno koristi aplikaciju "SwissCovid", od ukupno oko 8,5 miliona stanovnika te zemlje. Oko jedne trećine stanovnika Irske je pristalo da koristi aplikaciju "Covid Tracker" otkako je pokrenuta prošlog meseca.
Dr. Brejtvejt kaže da i zemlje sa nižom stopom penetracije "ipak mogu imati nekih koristi" zbog manje opterećenosti službi koje se bave manuelnim praćenjem kontakata, ali dodaje, govoreći o Nemačkoj: "Nemamo jasnu predstavu o tome koliki bi mogao da bude doprinos mobilne aplikacije."
ČOVEK-PEŠAK BOLJI OD APLIKACIJE?
Jedna od studija koju je analizirao tim UCL došla je do zaključka da manuelno praćenje kontakata – gde istraživači imaju zadatak da pronađu sve ljude s kojima je zaražena osoba došla u kontakt u danima pre postavljanja dijagnoze – može da smanji R-broj više nego automatizovane aplikacije.
Ovo istraživanje takođe ukazuje da, iako je privatnost važna da bi se pridobilo poverenje korisnika, centralizovane baze podataka – kakve je Velika Britanija prvobitno nameravala da koristi – mogu da "pruže precizniju procenu rizika od prenošenja virusa... omoguće bolju optimizaciju, manje su podložne netačnim izveštajima i dostupnije su za evaluaciju”.
Dr. Brejtvejt dodaje da je od ključnog značaja da tvorci politike procene da li su aplikacije za praćenje kontakata isplative i da li su pođednako dostupne svima, s obzirom na to da je manja verovatnoća da najugroženije grupe stanovništva, kao što su starije osobe i beskućnici, poseduju pametne telefone koji su neophodni za korišćenje takvih sistema.
"I dalje će nam biti potrebno intenzivno i efikasno manuelno praćenje kontakata, delom i zato što ne želimo da nejednakosti po pitanju zdravstvene zaštite budu dodatno produbljene", kaže ona.