Vlada je predložila da se povećanje minimalne zarade od 15 odsto (na 222 eura) primijeni od 1. jula, ukoliko se među socijalnim partnerima, u okviru Socijalnog savjeta, postigne saglasnost, saopštio je ministar finansija Darko Radunović
On je u intervjuu Pobjedi podsjetio da predlog Vlade podrazumijeva i smanjenje opterećenja rada za dva odsto.
“Povećanjem sa sadašnjih 193 na 222 eura, minimalna zarada će iznositi 43 odsto prosječne zarade u zemlji, što je iznad prosjeka u Evropskoj uniji gdje je ovaj odnos na nivou od 40 odsto”, kazao je Radunović.
Prema njegovim riječima, u javnosti je bilo dosta kritike što se odluka o povećanju minimalne zarade nije ranije donijela.
“Te kritike nijesu uvažavale kompleksnost ovog pitanja. Naime, svaka ovakva mjera mora biti sagledana ne samo kroz potrebu rasta dohotka onih koji primaju minimalnu zaradu, nego i sa stanovišta uticaja na zaposlenost, poslovanje i, naravno, na budžet države”, poručio je Radunović.
On je rekao da je jasno da se radi o povećanom opterećenju poslodavaca na koje oni mogu reagovati smanjivanjem zaposlenosti.
“Da bismo tu mogućnost minimizovali, smanjili smo doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje koji pada na teret poslodavca, za dva procentna poena. Dakle, tek kada smo pažljivo razmotrili sve implikacije povećanja minimalne zarade i procijenili njihov uticaj, odlučili smo se za ovaj predlog”, objasnio je Radunović.
Na pitanje koliki će biti fiskalni uticaj povećanja minimalne zarade i smanjenja poreskog opterećenja rada, Radunović je odgovorio da si sindikati predlagali da se minimalna zarada poveća na 250 eura.
To bi, kako tvrdi, izazvalo ukupno godišnji rast troškova poslovanja od 41 milion eura.
“Sigurno je da bi, pored smanjenja konkurentnosti preduzeća, pa i ugrožavanja ekonomskog rasta u cjelini, jedan od efekata bio i otpuštanje zaposlenih, u značajnom obimu, što odmah uzrokuje rast neformalne ekonomije” dodao je Radunović.
Povećanje minimalne zarade na 222 eura, prema Vladinom scenariju, kako tvrdi Radunović, svodi te rizike na najmanju moguću mjeru, jer je rast troškova poslodavca po tom osnovu značajno manji, posebno ako se ima u vidu i pomenuto smanjenje stope doprinosa.
“Istovremeno, razlika između predloga sindikata i Vlade u odnosu na obim rasta minimalne zarade se, u budžetu, projektuje kao ušteda od tri miliona eura”, precizirao je Radunović.
Iz Vlade je nedavno najavljeno da će novo povećanje minimalca biti naredne godine.
Radunović je rekao da će za odlučivanje o mogućem novom povećanju minimalne zarade ključni parametar biti efekat povećanja koje je Vlada predložila.
“Tu prvenstveno mislim na uticaj u odnosu na zaposlenost, odnosno na mogućnost otpuštanja kao reakciju poslodavaca. Dakle, bilo bi neozbiljno licitirati o procentu i terminu novog povećanja minimalne zarade dok se ovo koje je predloženo ne aktivira”, smatra Radunović.
Na pitanje da li očekuje da u ovoj godini bude poboljšan materijalni položaj radnika Radunović je odgovorio to kontinuirani posao Vlade.
“Priznaćete, prilično je jednostavno povećati minimalnu zaradu, plate u javnom sektoru, penzije i socijalna davanja, ne vodeći računa o katastrofalnim posljedicama po državu, ako takve odluke nemaju ekonomsko utemeljenje i opravdanost. Zato Vlada nastoji da cijeli crnogorski ekonomski brod gura naprijed, a da se poboljšanje standarda dešava kao proističuća posljedica takvog progresa i rasta”, naveo je Radunović.
On je kazao da je za vrijeme mandata ove Vlade otvoreno više od 15 hiljada novih radnih mjesta, uz dodatna pozitivna očekivanja u tom segmentu bazirana na projekcijama ekonomskog rasta, ali i suzbijanja sive ekonomije.
“I pominjano povećanje minimalne zarade od 15 odsto imaće značajan efekat i direktan uticaj na oko 35 hiljada zaposlenih, i ne samo na njih”, dodao je Radunović.
Kada je u pitanju siva ekonomija, Radunovć je saopštio da radikalno smanjenje sive ekonomije vidi kao ozbiljan finansijski potencijal države.
“Zato smo, u donošenju svih mjera iz nadležnosti Ministarstva koje vodim, izuzetno pažljivi, upravo u odnosu na mogućnost da bi konkretna mjera mogla uticati na rast sive ekonomije. S druge strane, siva ekonomija je ozbiljna smetnja tržišnoj konkurenciji i zdravom ekonomskom razvoju”, rekao je Radunović.
On je saopštio i da je redefinisanje akcizne politike, koju je Vlada obavila prošle godine, imalo za cilj da se, u roku od najmanje godinu, tržište duvanskih proizvoda vrati u stanje u kojem je bilo prije podizanja akcize, u septembru 2017. godine.
“Ohrabruje podatak da vrijednost uvoza ovih akciznih proizvoda raste i da se postepeno poboljšava i naplata prihoda od akciza na cigarete. Očekujemo da ćemo, u totalu za ovu godinu, po ovom osnovu imati veću naplatu nego prošle”, rekao je Radunović.
Komentarišui to što su u ovoj godini planirane izmjene zakona o porezu na dodatu vrijednost (PDV), dohodak fizičkih i dobit pravnih lica, Radunović je saopštio Vlada izmjenama seta poreskih zakona prvenstveno želi da uskladi crmogorsko poresko zakonodavstvo sa evropskim direktivama.
“U tom smislu, Vlada je, pored ostalog, pažljivo razmotrila sva postojeća poreska izuzeća i njihov uticaj na budžet. Moguće je da, u zakonima na čijoj modifikaciji radimo, ukinemo neke sadašnje opcije izuzimanja od poreskih obaveza, čime bi se umjereno doprinijelo povećanju prihoda budžeta”, objasnio je Radunović.
Moguće je, kako je naveo, i uvođenje nekih novih poreskih beneficija, kod onih kategorija obveznika kod kojih je evropska praksa pokazala pozitivne efekte takve odluke.