Crna Gora može postati članica Evropske unije (EU) i prije 2025. a možda baš te godine, poručio je premijer Duško Marković.
On je u Budvi, na Konferencij „Balkan i EU - petogodišnji ciklus Berlinskog procesa”, koju organizuje Privredna komorana, kazao da Crna Gora ne trči trku sa rokovima u procesu pristupanje Uniji.
„Crna Gora je obavila veliki posao u integracionom procesu . Otvoreno 31 poglavlje za šest godina od kada vodimo pregovore je ozbiljan rezultat. Crna Gora će i prije 2025. godine biti članica EU, a možda i baš 2025“, rekao je Marković na panelu, Ekonomska i evropska perspektiva Balkana.
Ćaskanje uz kafu! (VIDEO)
Marković je rekao da proces pristupanja ne treba samo posmatrati kroz otvaranje poglavalja i statisku, nego kroz suštinu, i da je on prilika da se usvoje evropske vrijednosti.
„Od 2007. godine, EU je u Crnu Goru uložila 700 miliona eura, od čega 250 u infrastrukturu. To se direktno odnosi na standard naših građana“, rekao je Marković.
Prema njegovim riječima, evropska perspektiva Zapadnog Balkana nikada nije bila izvjesnija.
Kurc: EU nekompletna bez država Zapadnog Balkana
Potpredsjednik Vlade Srbije, Rasim Ljajić, smatra da je region daleko od EU, i da se proces pristupanja ne može mjetiri brzinom otvaranja poglavlja.
„Balkan pati od neriješnih političkih probelma u prošlosti, ekonomske zaostalosti, odliva ljudi“, rekao je Ljajić.
On je ocijenio da u regionu ne možemo biti optimisi i zbog problema u EU, ukazujući na stav francuskog predsjednika Emanuela Makrona da „Evropa ne može biti veća, prije nego što bude jača“.
Ljajić je rekao da šest puta više obrazovanijih ljudi odlazi sa Zapadnog Balkana, nego iz ostaka svijeta, i da je region na 50 odsto infrastukture EU.
„U regionu, u političkom smislu, su ti ključna problema: nacionalizam u društvu, populizam u politici, komunizam u ekonomiji“, rekao je Ljajić i dodao da je Balkanu potrebna promjena političke paradigme, i da ekonomija bude u fokusu.
Zamjenik predsjednik Vlade Makedonije, Kočo Agnjušev, rekao je da je ta država počela da ispisuje novi istoriju.
„Samo sarađujući u regionu možemo bolje da sarađujemo u EU. Bićemo interesantni EU kao jedinstveno tržište“, rekao je Agnjušev.
Kosovski premijer Ramuš Haradinaj kazao je da je optimista u vezi sa proširenjem i da je ekonomija Srbije „priznala Kosovo i da bi bilo dobro da i poličari to što prije učine“.
Ljajić je naveo da Srbija manje izvozi na Kosovo nego u Crnu Goru i u Bosnu i Hercegovinu.
„Jedno je kolosjek rješavanja ovoga pitanje, a drugo je ono što možemo da uradimo uklanjanjem barijera“, rekao je Ljajić.
Odgovarajući na pitanje moderatora šta su prepreke bržem i kvalitetnijem napretku Zapadnog Balkana, Marković je rekao da najveću prepreku predstavljaju upravo države regiona, konkretno pojedine vlade, odnosno premijeri, jer se ponašaju suprotno preuzetim obavezama. On je podsjetio da je Berlinski proces počeo kao diplomatska inicijativa, a danas, kako je naveo, u sadržaju i duhu ima uglavnom ekonomska pitanja.
“Kroz Berlinski proces smo došlo do važnog dokumenta – Akcionog plana koji treba da obezbijedi implemetnaciju povezivnja. Potpisali smo ga u Trstu, mi premijeri šet zemalja. Da budem potpuno otvoren ovdje među prijatelima i kolegama - nijesmo odgovorili toj obavezi do kraja”, kazao je Marković i ocijenio da se mora promijeniti način ponašanja u Regionu.
“Moramo kad preuzmemo obavezu da je i ispunimo. To treba da bude naš standard. Na to ne treba niko od naših partnera da nas podjeća”, smatra Marković.
“Mi imamo iz te agende povezivanja i Akcionog plana tačne zadatke prevazilažejna ekonomskih barijera i administrativnih ograničenja. A onda, u jeku tih naših aktivnosti, da ne govorim o potrebama naših ekonomija, ponašamo se različito: neke zemlje uvode takse na uvoz poljoprivrednih proiozvoda”, precizirao je Marković i ocijenio da je na Balikanu najvažnija stabilnost.
„Moramo očuvati postojeći nivo stabilnosti da bi ekonomija dobila na prilici“, poručio je on.