Vlada će u narednoj godini, prema riječima premijera Duška Markovića, ući u žestok obračun sa kompanijama koje uredno ne izmiruju obaveze po osnovu poreza i doprinosa.
„Ili će platiti ili će nestati sa ekonomskog prostora“, poručio je Marković na godišnjoj konferenciji za novinare u Vili Gorica.
On je na pitanje da prokomentariše raniju izjavu da će Vlada nastaviti da podržava biznis elitu u Crnoj Gori i navede pet kompanija koje bi svrstao u tu grupu, odgovorio da je ta njegova izjava otvorila prostor za razne vrste komentara i spekulacija.
„E baš sam to zbog toga i uradio, da bi bilo pitanja i komentara, jer moramo početi da otvaramo takozvane tabu teme, stavimo ih na sto i objasnimo o čemu se radi“, rekao je Marković.
On je objasnio da je, kada je to kazao, mislio na kompanije koje uredno izmiruju obaveze.
„Nijesam mislio na one koje ne plaćaju, jer sa njima ćemo vrlo brzo u narednoj godini ući u žestoki obračun. Ili će platiti ili će nestati sa ekonomskog prostora“, dodao je Marković.
On je pitao zar u Crnoj Gori nema kompanija koje doprinose ekonomskom rastu, koje zapošljavaju i do dvije hiljade ljudi i koji redovno plaćaju poreze i doprinose.
„Isto tako ima i onih koje to ne rade i koje se svako malo obraćaju Ministarstvu finansija da traže reprograme, jer ne plaćaju poreze i doprinose“, kazao je Marković.
On je među pet kompanija nabrojao Voli trade, Mesopromet, Veletex, "Čelebić" i HD Laković, koji su, kako je podsjetio, svi sa Bijele liste.
„Mi te kompanije treba da podržimo, jer to nijesu tuđe firme, nego naše. Treba vidjeti međutim koje kompanije ne plaćaju ili koje su dobile reprogram, ali i pored toga ne plaćaju. Tražio sam podatke od Ministarstva finansija i javno ću ih objaviti“, poručio je Marković.
Na pitanje zašto mjerama štednje nije obuhvaćeno oporezovanje luksuza, on je rekao da je Vlada, od momenta formianja, imala veoma mali prostor za sagledavanje svih mogućnosti koje bi joj stajale na raspolaganju, kako bi budžet bio primjeren onome što su interesi u narednoj godini.
„Mislim da je ta priča o zahvatima i oprterećivanju bogatih više demagoška i politkanska, nego suštinska, i da je naš budžet prmjeren realnoj potrebi i našim mogućnostima, kao i da je i socijalni i razvojni“, kazao je Marković.
On je komentarišući izjave koje su se mogle čuti u javnosti da je budžet udar na siromašne, rekao da su po rebalansu budžeta za ovu godinu izdaci za socijalnu zaštitu bili na niovu od 86,5 miliona eura, dok su budžetom za narednu projektovani na 115 miliona eura.
„Je li to udar na sredstva za saocijalnu zaštitu? Ne, nego rast. Prava iz oblasti socijalne zaštite, Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) i zdravstva čine 77 odsto ukupnih tekućih rashoda budžeta za narednu godinu“, precizirao je Marković.
On smatra da je priča da su budžet i Vlada udarili na najgroženije kategorije stanovništva, izmišljena i netačna.
Na pitanje koliki je tačno poreski dug u Crnoj Gori, Marković je odgovorio da se u javnosti pominju dvije cifre - 700 miliona eura, kao i realno naplativi dug u iznosu od 236 miliona.
„Mi smo sigurni da cifra od 700 miliona nije tačna jer ona obuhvata reprogramirani dug opština, odložena plaćanja po rješenjima Ministarsva finansija, kao i dugove obveznika koji su prestali da posluju“, kazao je Marković.
On je naveo da je prethodni ministar finansija napravio analizu da je realni poreski dug 236 miliona eura.
„Mi smo, praveći plan finansijske konsolidacije, išli tom metodom koja je dosta resriktvina, da možemo godišnje naplatiti 12 miliona eura, odnosno 60 miliona za pet godina“, dodao je Marković.
On je rekao da je to najkonzervativniji scenario i da vjeruje da će ga Vlada nadmašiti.
„Stvarni realni dug je 236 miliona eura. Vlada je usvajanjem budžeta usvojila i Zakon o reprogramu poreskih potraživanja koji će dati priliku svim porskim dužnicima da dobiju reprogram i uđu u obavezu vraćanja poreskog duga i tako sačuvaju šansu za opstanak na tržištu“, objasnio je Marković.
Na pitanje da li će zadužiti ministre iz Vlade da pročitaju sve revizorske izvještaje Državne revizorske institucije (DRI) u posljednih nekoliko godina, Marković je odgovorio da se oni time već bave.
„Mi ćemo naredne godine preispitati našu koncesionu politku kada su u pitanju šume i vode. Moj zahtjev da se moramo racinalnije ponašati i manje trošiti nije samo poruka, nego zahtjev za poštovanje zakona“, kazao je Marković.
Komentarišući to što se radovi na izgradnji autoputa ne realizuju planiranom dinamikom, Marković je rekao da je postojala mala iskorišćenost sredstava iz kapitalnog budžeta za taj projekat.
„Vjerujem da će ova godina biti godina u kojoj ćemo nadomjestiti taj zaostatak. Razgovarao sam sa predstavnicima izvođača i sa ministrom saobraćaja. Sagledavamo i analiziramo našu infrastrukturu koja upravlja tim projektom. Lično nijesam zadovoljan, jer je ona dosta široka i raspoređena na mnogo subjekata. Već sam dao nalog da se preispita mogućnost smanjenja broja subjekata koji upravljaju projektom u ime države“, saopštio je Marković.
On je kazao da Vlada do kraja februara mora da obezbijedi građevinske dozvole za 17 zahtjeva koje je podnio investitor.
„Ako uspijemo to da obezbijedimo u narednoj godini na 40 sekcija autoputa ćemo imati intenzivne radove i sa ljudima i sa opremom i narodski rečeno mravinjak na toj dionici“, zaključio je Marković.