Vlada neće produžiti saradnju sa A2A nakon 31. marta ukoliko ta kompanija ne podrži razvojni program Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), saopštio je premijer Milo Đukanović.
“U svim dosadašnjim razgovorima veoma eksplicitno smo im kazali da je to uslov naše dalje saradnje. Naš ugovor ističe 31. marta i želimo da A2A nastavi da participira u upravljanju EPCG i ostane partner države u tom poslu”, rekao je Đukanović.
Međutim, uslov za to je, kako je dodao, konsenzus o realizaciji razvojnih projekata.
“Ukoliko A2A iz bilo kog razloga ne želi da podrži takav razvojni program EPCG, onda svakako nećemo produžiti saradnju poslije 31. marta, ali ćemo se već 1. aprila organizovati da našim domaćim kapacitetima krenemo u realizaciju ovog nesporno razvojnog projekta u energetici”, precizirao je Đukanović.
Prema njegovim riječima, projektovan rok gradnje je tri godine.
“Da je taj posao počeo da se realizuje kako je bilo planirano, do kraja prošle godine, to je bio neki rok. Sada sve zavisi od nas i kojom brzinom ćemo stvorili uslove za početak rada”, smatra Đukanović.
On je podsjetio da je prosječan rok trajanja TE 35 godina i do 200 hiljada sati.
“Naša TE je na izmaku svojih resursa, imamo oko tri godine ili maksimalno oko 30 hiljada sati. Pored toga postoje i strogi ekološki kriterijumi kojih se moramo pridržavati jer ih je propisala Evropska energetska zajednica čiji smo mi član”, kazao je Đukanović.
Ona je, kako je podsjetio, predvidjela da TE koje ne zadovoljavaju te stroge ekološke kriterijume prestaju da rade 1. januara 2018. godine, a moguće da im se odobri produžetak još 20 hiljada sati uz određene uslove.
“Poslije 1. januara 2018. TE bi mogla da radi još najduže tri godine”, rekao je Đukanović i dodao da nema sumnje da je potreban drugi blok što prije i da bi optimalno bilo da on bude završen do toga roka.
Đukanović je podsjetio da je podmorski kabl ušao u fazu realizacije, pa će Crna Gora iz novih izvora dobiti energiju koju može plasirati na strano tržište.
"Izvoz struje je velika šansa da uravnotežimo spoljnotrgovinski bilans", poručio je Đukanović.
On je objasnio da je Vlada morala da odloži potpisivanje ugovora za Kraljičinu plažu, zbog neslaganja u vladajućoj koaliciji.
"Na kraju je dilema bila da li je pravilno utvrđenja početna cijena zemljišta od 50 eura, ili je to trebalo da bude 63 eura. Zemljište koje se prodaje po 50 eura obezbijedilo bi prihod u budžetu Budve i Bara oko 20 miliona, a da je bila cijena 63 eura, moglo nam se dogoditi da ne dobijemo ni tog jednog ponuđača, a dobili bi četiri miliona više", naveo je Đukanović.
Zbog ta četiri miliona, kako je dodao, dovodi se u pitanje investiciju od 180 miliona eura.
Đukanović je kazao da su mnogi kritičari Vlade gradnju autoputa vidjeli kao nešto što će ugroziti ekonomsku stabilnost države.
„Vještačka je dilema da li se treba zadužiti za razvoj, jer nam to treba. U ovom trenutku državni dug je 58 odsto bruto domaći proizvod (BDP). Procjena je da bi zbog autoputa taj dug mogao doći do 60 ili 62 odsto, a tokom gradnje do 72 odsto BDP-a", rekao je Đukanović.
On tvrdi da, čak iako se najnepovoljnije projekcije ostvare, taj projekat ne može dovesti u pitanje ekonomsku stabilnost države.
"Teze o navodnom dužničkom ropstu zbog gradnje autoputa su čisto politikanstvo", kazao je Đukanović.