Industrijska proizvodnja u Crnoj Gori pala gotovo 14 odsto

Industrijska proizvodnja u Crnoj Gori od januara do kraja marta ove godine opala je 13,6 odsto, saopšteno je u analizi ekonomskih prilika koju je objavila crnogorska Privredna komora.

Prerađivačka industrija, kako je navedeno, imala je nižu proizvodnju oko 34 odsto. Proizvodnja u toj oblasti povećana je samo u šest sektora, a najviše u prehrambenoj industriji.

Na kraju marta, prema podacima Komore, bila su 28.654 nezaposlena, što je za oko 3.000 manje nego prije godinu dana. Stopa nezaposlenosti je krajem marta bila 10,85 odsto.

Anketa među poslodavcima, čije rezultate je takođe objavila Komore, pokazala je da 53 odsto ispitanih smatra da će zaposlenost ostati na nivou iz 2008. godine, dok 31 odsto očekuje pad broja zaposlenih.

Ipak, 16 odsto anketiranih smatra da će doći do povećanja broja zaposlenih.

Svjetska ekonomska kriza, prema ocjenama Komore, najviše je pogodila i tako skroman crnogorski izvoz. Pad je najočigledniji u izvozu aluminijuma, koji je opao za oko 40 odsto.

Od januara do kraja februara ove godine, kako je navedeno, ostvarena je ukupna robna razmjena sa inostranstvom u iznosu od 268 miliona evra, od čega je izvoz bio nešto više od 49 miliona. Pokrivenost uvoza izvozom svega je 22,53 odsto.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa Crne Gore na kraju 2008. godine, kako je Komora saopštila, bio je veći od 975 miliona evra, što je za preko 18 odsto više od deficita godinu dana ranije.

Ukupan priliv stranih direktnih investicija u Crnu Goru na kraju prošle godine bio je oko 832 miliona evra, više od 17 odsto manji u poređenju sa 2007. godinom.

U prva dva mjeseca ove godine u Crnu Goru je stiglo 67,5 miliona evra, od čega je 44 odsto investirano u preduzeća i banke, 31 odsto u nekretnine a 25 odsto predstavlja, kako je navedeno, dug među kompanijama.

Na kraju februara ove godine, bilo je više od 10.000 kompanija sa blokiranim računom, što je 13 odsto više nego mjesec dana ranije.

Privredna aktivnost, prema ocjenama Komore, svuda bilježi pad ali, osim opštih preporuka, u analizi nema konkretnijih mjera za prevazilaženje krize.

Ukazuje se na potrebu "postizanja konsenzusa svih segmenata društva" na planu suzbijanja krize. Od Vlade se očekuje veća kreditna podrška privredi, kao i dalja liberalizacija "poslovnog ambijenta".

Traži se, takođe, donošenje "nacionalnog plana" za rješavanje viška zaposlenih u vremenima krize, kao i da "povratak povjerenja" u bankarski sektor bude zadatak svih - države, banaka i privrede.

(Beta)