Hoće u svemir, ali mu žena ne da!

Ekskluzivno vam donosimo deo razgovora dve holivudske legende - "hteo bih u svemir, ali supruga kaže da ne mogu"!

MONDO vam ekskluzivno donosi deo razgovora sa Nolanom!

Pošto je stekao veliku popularnost debi ostvarenjem "Following", Kristofer Nolan oduševio je publiku i kritiku trilerom "Memento" iz 2000. godine. Otada, stekao je reputaciju jednog od najuspešnijih stvaralaca modernog doba, režisera čiji intelekt i neumorna posvećenost su iznedrili hitove kao što su trilogija o Betmenu, ali i SF ostvarenja "Inception" i "Interstellar", misaona istraživanja drugih dimenzija prožeta spektaklima, a opet "ukorenjena" u likovima i emocijama.

Sa Džejmson Kameronom razgovarao je upravo o filmu "Interstellar", zatim konceptu slobodne volje i problemima putovanja kroz vreme.

KAMERON: Jedna od naših zajedničkih tema je SF. Verovatno te ljudi ne smatraju u osnovi takvim stvaraocem, ali jesi zalazio u taj žanr i snimio nekoliko zaista jedinstvenih filmova, među kojima je i 'Interstellar'. Šta te je vuklo toj temi?

NOLAN: Uvek sam obožavao SF. Za mene su kultni prvi 'Star Wars' film i "2001". Gledao sam ih sa ocem u bioskopu, i imam veoma živo sećanje na to. Ekran je bio ogroman, a ja sam bio mali, imao sam sedam godina. Ali taj trenutak ostao je u mojim mislima kao svojevrsna prekretnica, tada sam shvatio kako ekran može da se 'otvori' i odvede te u svetove izvan domena mašte.

KAMERON: Mene je taj film duboko potresao, iako sam već imao 14 godina. Dotakla me je njegova veličanstvenost, činjenica da film može da bude umetničko delo u svakom smislu.

NOLAN: Film '2001' jednostavno ne radi ništa što biste očekivali od filma. Kada smo radili 'Interstellar', hteli smo da istražimo kako bismo zapravo izašli iz svoje dimenzije, izvan onoga što ljudi razumeju? Kako se uskače u crnu rupu? Kada ponovo pogledaš '2001', shvatiš da je Stenli Kjubrik uradio nešto što sada niko ne može, a to je izostavljanje, on je jednostavno odabrao da NE prikaže stvari na kojima bi izveštačenost bila uočljiva, bilo da su u pitanju minijature, optički efekti ili stvari koje tada jednostavno nije mogao da ostvari.

Samo je 'sekao' oko njih, ali je time stvorio i jedan izvanredno simboličan i jednostavan jezik, jezik izostavljanja, i skokove unapred koji su prosto neverovatni. Stvorio je svakodnevnu stvarnost za najveću avanturu u ljudskoj istoriji. Ideš na Jupiter, jedeš neki ranije spakovani obrok i slušaš snimak svojih roditelja kako ti čestitaju rođendan, snimljen verovatno osam ili deset sati ranije, odložen brzinom svetlosti. Očigledno je film remek-delo, tu se slažemo, ali je time postavio veoma visoku lestvicu za sve nas, sirote stvaraoce koji na scenu stižemo posle njega.

Da kažem na pristojan način, svako ko napravi film u tom svetu, kao što je 'Interstellar', stavlja sebe u poziciju dijaloga sa 'Odisejom u svemiru'. Ne snimaš film u svetu u kojem Kjubrikovo delo ne postoji, i publika je toga svesna, svesni su i kritičari.

Ono što je mene privuklo tom projektu je činjenica da ga je moj brat pisao za Stivena Spilberga. Na kraju moj film nije bio toliko sličan njegovoj originalnoj viziji, ali je 'prvi čin' ostao isti. Ideja o budućnosti koja je, ne baš distopijska, ali je nešto nalik ruralnom idealu. Povratak poljoprivredi i jednostavnijem načinu života.

KAMERON: Ali taj svet propada, nalazi se u spirali koja ide ka dnu.

NOLAN: Itekako, tako da postoji i sat koji otkucava i oseća se potreba da napustimo planetu. Za mene i Džonu je trenutak prekretnice bio kada smo u Hong Kongu snimali 'Mračnog viteza'. Otišli smo u bioskop tamo, i pogledali IMAX film 'Magnificent desolation: Walking on the Moon', mislim da je Tom Henks bio uključen u taj projekat, o sletanju na Mesec i sličnom. I postoji trenutak u inače dobro urađenom filmu, u kojem su tvorci osetili da moraju da se pozabave idejom da je sletanje izmišljotina. Postoji nešto zaista srceparajuće u tome, u činjenici da su ti ljudi osetili da to moraju.

KAMERON: I to si stavio u svoju priču.

NOLAN: Jesam, i Džona je bio izričit po tom pitanju kao i ja, da stvaramo društvo koje gleda unutra. U skladu sa tom idejom bio je i 'Početak'. Struktura tog filma je, na neki način, zasnovana na razgranatim mrežama kakve smo gledali na interfejsu iPod uređaja, kada su se tek pojavili. Svetovi unutar svetova i introvertnost.

I Kameron je govorio o sebi, o avanturama i planovima koje bi ostvario, kada bi mu žena dozvolila!

KAMERON: Ja sam istraživač za 'National geographic', i istraživao sam najrazličitije stvari. Uglavnom u okeanu. Voleo bih da odem i u svemir, otišao bih na Mars, da mogu. Supruga i ja smo razgovarali o tome, ona kaže – imaš petoro dece! Ja kažem – znam, pa zvaću ih sa Marsa, sve će im stizati sa samo 30 minuta zakašnjenja!

Upravo taj stav, herojski, zagledan u daljinu, naveo me je na ronjenje. Pomislio sam, kada već neću videti svemir, hajde da barem zaronim u okean i vidim nešto što nikada nisam.

Odlomak iz razgovora ustupio 'Insight Editions', iz emisije 'James Cameron's story of science fiction'. Sva prava zadržava AMC Network Entertainment LLC.