Glumac Zoran Rankić o stanju u pozorištu i na televiziji, kao i tome zašto je odbio ulogu Radovana Karadžića.
"Honorar je bio odličan, ali nisu hteli da mi pokažu scenario, i trebalo je da glumim bez izgovorene reči. U tom filmu će govoriti brojni ljudi, dokumentarac je u pitanju, a trebalo je samo da odigram scenu u kojoj ga hapse i vode u Hag. Odbio sam", rekao je glumac.
"Srećni ljudi" snimani su za vreme sankcija i rata, a Rankić kaže da je ekipa "iz inata" bila tačna, profesionalna i vredna.
"Bili smo dobro plaćeni, ali dok novac stigne, već izgubi vrednost u inflaciji. Za te pare onda nisi mogao da popiješ jedno piće."
Što se tiče repriza serija, Rankić kaže da redovno zove "nesrećne žene u administraciji" da ih pita kad će dobiti neke pare, a one ne umeju da mu odgovore.
"Ja sam 40 godina igrao u Beogradskom dramskom pozorištu, i odande sam pobegao kroz prozor. Kada sam završio poslednju ulogu, napisao sam na pultu 'živela sloboda' i pobegao. Uskočio sam u trolu i nikada se više nisam vratio. Kažu da je pozorište kuća, ali ja neću da budem raritet koji tamo stoji kao punjena ptica, i za koju portir ne zna ko je iako je tu već četiri decenije."
O glumcima koji sve više snimaju reklame, "Popara" kaže da se "blamiraju".
"U jednoj radio emisiji čitam slušaocima Crnjanskog, Puškina, Bodlera, i zamislite da me taj slušalac u podne čuje kako mu reklamiram motorno ulje. Ja bih, na njegovom mestu, samo ugasio radio. Mene je to sramota, ali kažu da su uloge u reklamama plaćenije", zaključio je on.
