Ukoliko ste voleli Štrumpfove, prava istina o njima verovatno će vam uništiti detinjstvo, jer je isplivala mračna verzija o simpatičnim plavim bićima
Mnogima su neobične dogodovštine simpatičnih malih plavih stvorenja i njihovog večitog progonitelja Gargamela obeležile detinjstvo, međutim, malo ko zna da se iza vedre animacije "Štrumfova" zapravo krije zlokobna, mračna priča koja nema taj nevin dečiji ton.
U prvoj verziji legende o Štrumpfovima, Gargamel nije bio klasični negativac – zli čarobnjak željan moći – već siromašni sveštenik koji je živeo u zaboravljenoj crkvi poznatoj kao Crni Zvonik. Kako piše historyoasis, njegov cilj nije bio progon Štrumpfova iz lične koristi, već pokušaj da ih zaustavi, jer su, prema toj priči, predstavljali zlo koje se širi pod krinkom nevinosti.
U ovoj interpretaciji, njegov mačak Azrael nije obična životinja, već simbol – anđeo smrti koji mu pomaže u borbi protiv grešnih bića. Naime, svaki Štrumpf oličava jedan od sedam smrtnih grehova: od lenjosti i proždrljivosti, do besa i zavisti. Tata Štrumpf, sa svojim crvenim kapom i ulogom vođe, tumačen je kao utelovljenje samog Đavola – glavni predstavnik svih poroka.
Veruje se da su ovakve mračne verzije priče potekle još iz srednjovekovne Evrope, kada su monasi u belgijskim i francuskim manastirima kroz njih opominjali decu na iskušenja koja se kriju iza privlačne spoljašnosti.
Godine 1958, belgijski crtač Pjer Kulifor – poznat pod umetničkim imenom Pejo – potpuno je preoblikovao ovu bajku. U saradnji s američkim producentima, stvorio je vedru i šarenu animiranu seriju koja je osvojila svet.
Tako su Štrumpfovi postali sinonim za detinjstvo, iako je njihovo poreklo vodilo ka suprotnom – kao simbolima onoga od čega su decu nekada nastojali da zaštite.
