Kakve će posledice globalna zdravstvena kriza ostaviti na porodične i parnerske odnose, i kako možete da pokušate da iz svega toga izvučete i nešto dobro za svoj odnos sa osobom koju volite?
Pojava kovida-19 jedna je od najvećih kriza koja je zadesila čovečanstvo u novijoj istoriji, i neminovno će ostaviti duboke i trajne posledice po mentalno zdravlje pojedinaca, društvo i ekonomiju, ali i porodične odnose.
Da li će te promene biti pozitivne, da li će probuđena empatija ostati "živa" i kad kriza prođe, pitanje je i biće potrebno da prođe vreme, pre nego što bude moglo da se proceni koliko nam je i kako cela ova situacija promenila živote.
Ali, na planu porodičnih odnosa, promene će se videti mnogo brže, nego u društvu u celini. O ovome je bilo reči i na onlajn tribini "Mentalno zdravlje posle korone" u Beogradu, u organizaciji Departmana za psihologiju Fakulteta za medije i komuikacije, održanoj u subotu uveče.
O uticaju krize izazvane pandemijom korona virusa na partnerske odnose, govorila je profesor dr Nevena Čalovska Hercog, sistemski porodični terapeut.
"Partnerski odnos je tokom krize taj koji diktira atmosferu u prodici, i u svakoj krizi očekuje se da partneri budu ti koji postavljaju pravila. Kriza donosi strašno mnogo neizvesnosti i produbljuje osećaj gubitka kontrole, i gubitka mogućnosti da utičeš na sopstveni život, ali i na odnose koji su ti vrlo važni.
Zbog toga je skok anksioznosti veoma veliki. Sama anksioznost, kažu, nije toliki problem, jer može da se transformiše u oprez, osećanje koje daje doživljaj neke mogućnosti da planiraš, da deluješ, da procenjuješ da li je tvoje ponašanje nešto promenilo ili ne…", objašnjava prof. Čalovska Hercog.
Mnogo je veći problem panika koja je preplavljujuća i "potpuno nas disocira od mogućnosti racionalnog razmišljanja".
"Velika je zabluda što mi mislimo da smo prirodno racionalna bića, međutim nas u životu mnogo više vode, kontrolišu i organizuju emocije", kaže dr Čalovska Hercog.
Kad smo u anksioznosti, mi možemo da registrujemo dobro emocije drugih ljudi, partnera, deteta, ili osobe sa kojom smo u kontaktu, samo deset sekundi. I to je suština problema.
"Partneri koji su mirnim, stabilnim okolnostima emocionalni regulatori jedno drugog, u krizi to pretaju da budu. Ako govorimo o partnerskom odnosu, koji je i najintenzivniji odnos, kad su oba partnera anksiozna, mi očekujemo da nas partner uravnoteži, i on to isto očekuje od nas, a ni jedno od nas nije u stanju da to uradi. I onda mi eksaliramo u nezadovoljstvu, razočaranosti, zbunjenosti i lako ulazimo u međusobno okrivljavanje, u svađu, udaljavamo se", objašnjava dr Čalovska Hercog.
Kriza izazvana korona virusom je bila prolongirana, sa neizvesnim krajem, čak ni sad još ne možemo reći da joj je sasvim došao kraj, pravila su se menjala iz dana u dan, i to je sve stavilo partnerske odnose na veliki test.
"Sve se promenilo, dosadašnji načini izlaženja na kraj sa partnerstvom, izlasci sa drugaricama, sa prijateljima, bavljenje sportom, zadovoljavanje kulturnih potreba, sve se promenilo i odjednom je i kolektivna sigurnost je dovedena u pitanje. Uobičajene konfliktne situacije su eskalirale, postale su visoko problematične. Ogoljene su i funkcionalnosti i disfunkcionalnosti", kaže dr Čalovska Hercog.
Danas, uslovno rečeno posle korone, mi smo u situaciji da ćemo ili imati situaciju da će se povećati stopa razvoda, ili da ćemo imati bebi-bum.
"Pružena nam je prilika da potvrdimo da smo u dobrom odnosu sa svojim partnerom, da smo zahvalni što imamo partnera koji nas razume, koji je osetljiv na nas, koji nas uvažava, sluša nas, koji je pažljiv… Ispostavilo se da je najveći relacioni kapital u našem, 21. veku, pažnja, i ako toga nema, onda ljudi gube osećaj povezanosti", kaže dr Čalovska Hercog.
Ova kriza, kao da je navela ljude da "odvoje proso od pepela, kao Pepeljuga", kaže dr Čalovska Hercog, i da se posvete onome što im je stvarno važno.
Počeli smo da primećujemo ljude u komšiluku, unuci su razmišljali o tome kako su bake i deke na jedan drugačiji način nego pre krize… postali smo svesniji da samo ako se dobro povežemo i budemo solidarni možemo da budemo dobro, da se osećamo dobro, i "sami sa sobom" i u partnerskim odnosima.
Za kraj, profesorka Čalovska Hercog savetuje parovima da svoj odnos pokušaju da sagledaju iz drugačije perspektive, "sa balkona".
Neka ovo iskustvo koje smo prošli bude prilika da sagledate ko, šta, kad i kako radi u vašem odnosu.
Razmislite o tome kako se primećujete, kao partneri.
Kako se čujete.
Kako se svađate, i kako se zahvaljujete jedno drugom.
Pokušajte da ovu krizu transformišete u pozitivan potencijal, i da unapredite odnose sa onima koje volite.
