Saznajte i preko koje količine ne bi trebalo da "idete".
Za razliku od biljnih začina, poput bosiljka, mirođije, peršuna i slično, za koje ne postoji ograničenje kad je reč o količini, svi lekari će vam reći da kada je reč o soli budete obazrivi.
Preterana količina škodi bubrezima, vezuje vodu u telu, pa sami tim utiče i na zadržavanje iste, a dokazano je i da trenutno podiže krvni pritisak.
Takođe, umesto "obične" kuhinjske soli, preporuka je upotreba morske, himalajske (ružičaste) ili kalijumove. Osim što su ove vrste prilično skuplje, u čemu je razlika i da li su zaista ove druge vrste zdravije?
Obična kuhinjska so se industrijski prerađuje, odnosno prečišćava, zbog čega je lišena kalijuma. Nedostatak ovog minerala u soli narušava ravnotežu natrijuma i kalijuma u telu, što ima štetne posledice po zdravlje.
Himalajska i morska so su zdravije, ističu stručnjaci. One sadrže značajnu količinu nutrijenata u tragovima (gvožđe, magnezijum, bakar, sumpor, itd.), koje su važne za optimalno funkcionisanje organizma. Zasićenije su, narodskim jezikom rečeno - slanije, pa se u pripremi jela koristi i manja količina.
Međutim, ni sa njima se ne sme preterivati. Ne preporučuje se da se unosi više od tri grama dnevno čak ni ovih "zdravih" soli.
