Lagane vežbe ili bilo kakva fizička aktivnost smanjuju rizik smrti od infarkta za 42 odsto kod starijih žena, pokazuje nova studija. Da li je to dovoljno da vas pokrene?
Bilo kakvo kretanje smanjuje rizik od razvoja srčanih bolesti za 22 odsto, sudeći prema studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Kaliforniji.
DNK utiče na mnogo toga, između ostalog i na to da su vene i srce nekih ljudi osetljiviji na spoljašnje rizike faktora i ponašanje, ali bez obzira na to, životne navike imaju veliku ulogu u sprečavanju ili stvaranju predispozicija za srčane bolesti.
A nova studija pokazuje da žene ne moraju da idu u teretanu da bi imale koristi za zdravlje srca, ali definitivno moraju da ustanu sa stolice ili kreveta.
Stručnjaci ističu da je višesatno sedenje problem koji nam je donelo moderno doba (a nekima je to i deo posla), ali fizička neaktivnost je veća među ženama, a pogoršava se kada prestanu da rade – tada više nemaju ni posao koji ih tera da ustanu.
Ljudima jednostavno nije u prirodi da sve vreme sede. Višesatno sedenje povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kancera, moždanog udara, povišenog krvnog pritiska, holesterola, osteoporoze, i naravno, srčanih bolesti i infarkta.
Najbolji način da se postavi nekakva "granica" riziku od srčanih bolesti je da ljudi nikada ne puše, da jedu hranu koja je dobra za zdravlje srca i da budu fizički aktivni.
Za starije žene, ističu stručnjaci, vežbanje može da bude "nemoguća misija", posebno ako nikada ranije nisu vežbale. Srećom, novo istraživanje pokazuje da čak i najjednostavnije aktivnosti, poput šetnje i kuvanja imaju veliki uticaj na zdravlje srca.
Naučnici su za potrebe istraživanja angažovali 5.900 žena starosti između 50 i 79 godina, i dali im uređaje kojim će pratiti njihove aktivnosti 24 sata nedelju dana. U naredne tri i po godine su opet povremeno pratili aktivnosti ovih žena.
Broj sati fizičkih aktivnosti učesnica studije je drastično varirao – neke su provodile tek nešto više od pola sata u pokretu, dok su druge na nogama bile i po deset sati. Računajući prosečno vreme, najaktivnija žena je u pokretu bila 5,6 sati, a najmanje aktivna je sedela 3,9 sati dnevno.
U naredne tri i po godine, kod 713 učesnica studije se razvila neka srčana bolest. Žene koje su se najviše kretale i imale više od 5,6 sati veoma lagane fizičke aktivnost (dovoljne da troši više energije nego sedenje) imale su 42 odsto manji rizik od srmti usled infarkta, u odnosu na one najmanje aktivne.
Takođe, učesnice koje su fizički aktivne su imale 22 odsto manji rizik od razvoja srčanih bolesti.
Više od pet sati fizičke aktivnosti dnevno zvuči mnogo, ali stručnjaci ističu da se pod tim misli na lagano trošenje energije – poput obavljanja kućnih poslova, pranja sudova, šetnje, pa čak i sviranja nekog muzičkog instrumenta.
Dakle, krećite se više, a manje sedite i tako sačuvajte svoje zdravlje!
