Naučno objašnjenje činjenice koju ste verovatno eksperimentalno već utvrdili: koliko god da jedete, i koliko god da ste siti, teško da ćete odbiti desert.
Upravo ste pojeli savršen obrok, i više ne možete da uzmete ni jedan jedini zalogaj. Sve dok kolači ne stignu na sto, i iznenada se "stvori mesto" za jedno parče. Možda i dva… Kako je to moguće?
Pa, naučnici kažu da je ovaj fenomen posledica pojave koja je poznata kao "specifično senzorno zadovoljenje". Prevedeno na "običan" jezik, jeli ste i imate utisak da ste sasvim siti, ali zapravo niste, samo je vašem čulu ukusa postalo "dosadno".
Specifično senzorno zadovoljenje odnosi se na ideju da što više jednog tipa hrane jedete u jednom obroku, to vam je manje privlačna ta konkretna namirnica. Zato brže imate utisak da ste siti, ali se često ne radi o tome da stvarno više ne možete ništa da pojedete, nego vaš mozak više ne "uzbuđuju" ukusi jela koje je pred vama.
Kad stignu kolači, iznenada se "suočavate" sa novim, drugačijim ukusom, i spremni ste da jedete ponovo.
Studija objavljena u stručnom časopisu Obesity ("Gojaznost") 2003, navodi da se ovaj sindrom specifičnog senzornog zadovoljenja ne odnosi samo na deserte. Može da vam dosadi bilo koji ukus, tekstura ili boja hrane.
Najčešći primer kod većine ljudi je slana hrana. Jedete slano dok ne osetite da ste siti, a onda vam nešto slatko deluje jako, jako primamljivo.
Ali, i ovaj princip radi i u kontra smeru. Recimo… pojedete toliko sladoleda, da vam dođe da "zasladite" koricom hleba ili nečim sličnim.
Može da nam dosadi neka hrana čak i ako nema razlike ukusu, recimo, iste bombone nam deluju primamljivije ako su određene boje, ili naročito volimo testeninu određenog oblika, iako se ukus zapravo ne razlikuje.
Šta ovo znači za sve one koji vode računa o "obimu struka"? Pa, ispada da postoji način da "prevarite sistem". Studija iz 2009. godine, objavljena u stručnom časopisu Nutrition, pokazala je da možemo da ubrzamo ovo specifično senzorno zadovoljenje, što znači da možemo sebe da navedemo da imamo utisak da smo siti pre nego što se prejedemo, i to tako što ćemo jesti u "malim dozama".
Tokom eksperimenta, ispitanicima je ponuđeno da piju koliko god žele gaziranih pića. Ispostavilo se da oni koji piju u manjim gutljajima uvek prestanu da piju pre nego oni koji piju u velikim gutljajima.
Drugim rečima, sasvim male količine poslastica u kojima uživate dovoljne su da zadovolje vašu potrebu za slatkišima ili zašećerenim napicima. Sledeći put kad kolači dođu na red, nemojte da odbijete, samo uzimajte male zalogaje. Nećete se prejesti slatkiša, pa se nećete ni gojiti, ali nećete imati ni onaj grozni osećaj da sami sebe mučite ukraćujući sebi sve u čemu uživate.
