Od bolova u stomaku, preko ubrzanog pulsa i simptoma nalik na napad astme... Evo šta vam se dešava kad zapalite cigaretu.
Pušenje je faktor rizika za skoro sve hronične bolesti koje vam padnu na pamet, ali, stručnjaci upozoravaju da svaka zapaljena cigareta i trenutno ostavlja štetne posledice, pošto već prvi dim remeti funkcije mnogih velikih sistema organa.
Nešto više od trećine punoletnih građana u Srbiji puši bar jednu cigaretu dnevno. I svako od njih trebalo bi da pronađe motiv da prestane da puši, a mi ćemo malo da "pripomognemo".
Evo šta vam radi svaka zapaljena cigareta:
Prvi dim menja vaš sledeći udah
Pušenje ima isti efekat kao astma. Prvi simptom astme je bronhijalni spazam do kojeg dolazi kad se naglo stegnu mišići oko disajnih puteva. To može da izazove zadihanost i gubitak vazduha kod astmatičara, a upravo to se događa i pušačima. I što dublje uvlačite dim, to veća šteta nastaje...
Disajni putevi su puni sekreta koji sprečava da u njih dospe ono čemu tamo nije mesto, uključujući i dim. Ali kad taj sekret postane suviše gust, otežava nam disanje. Duvanski dim istovremeno onemogućava tu prirodnu filtraciju.
Jutarnji pušački kašalj je dobar dokaz - to vaše jadno telo pokušava da se oslobodi toksina koji su se skupili u sekretu.
Prvi dim ubrzava rad srca
Dim cigarete utiče na mehanizam razgradnje masnoća u organizmu, i zbog toga kad zapalimo cigaretu srce počinje da radi ubrzamo.
Nikotin ometa razgradnju LDL (lošeg) holesterola, tako da on nastavlja slobodno da se kreće kroz krvotok, a pitanje je trenutka kada će početi i da se gomila i zapušava arterije...
Osim toga, nikotin je snažan stimulans, ubrzava puls bez obzira na to na koji je način dospeo u organizam. Pušači, u proseku, imaju oko tri otkucaja srca više u minutu od nepušača.
Ako srce dugo radi pojačanim intenzitetom, to nije dobro. Otuda i tolike "iznenadne" smrti, često i kod mlađih ljudi.
Sasvim mala doza nikotina može da vam "upropasti" stomak
Pušenje često izaziva refluks, vraćanje želudačne kiseline, odnosno - gorušicu. Želudačna kiselina služi nam za varenje hrane do oblika koji će našem telu omogućiti da je pretvori u energiju koja mu je neophodna za funkcionisanje.
Sredina u želucu je alkalna, i neutrališe želudačnu kiselinu, ali, nikotin i duvanski dim čine je manje alkalnom, tako da je i jedna cigareta ponekad dovoljna da osetite neprijatno žarenje u želucu.
Osim toga, hemikalije koje se nalaze u duvanskom dimu slabe mišiće koji razdvajaju želudac i dvanaestopalačno crevo, pa je moguće da će se taj osećaj pečenja i proširiti...
Pošto je želudac kad pušite prezauzet "borbom" s želudačnom kiselinom, teže apsorbuje mikronutrijente i zato se pušači osećaju slabo, umorno... fali im vitamina C, E i folne kiseline.
Sinusi se zatvore, pritisak u ušima raste
Sinusi su, kao i pluća, obloženi mikroskopski sitnim dlačicama koje sprečavaju prolazak štetnih materija dublje u organizam. Štetni sastojci iz duvanskog dima remete normalnu funkciju sinusa, i sekret se nagomilava, što stvara pogodno tlo za različite infekcije i upale.
Dugoročno, kao posledica se mogu javiti jake glavobolje, ali i slabljenje čula mirisa.
Toksini iz duvanskog dima ometaju i prirodan proces tokom kojeg se naše uho čisti. Kad se to desi, u srednjem uhu počinje da se sakuplja tečnost, što povećava rizik od upale uha, piše "Dejli mejl".
Apstinencijalna kriza počinje i pre nego što ugasite cigaretu
Pušači obično kažu da ih cigareta umiruje, ali naučna istraživanja kažu da je efekat sasvim suprotan. Kad povučete prvi dim, nikotin ekspresno stiže do mozga i na trenutak opušta regiju koja kontroliše emocije, orijentaciju u prostoru i sposobnost planiranja, ali to traje samo par sekundi.
Čim ovaj efekat popusti, javlja se tenzija, osećaj teskobe.
A sa svakim sledećim dimom, receptori u mozgu zaduženi za dopamin odumiru, tako da nam je sve teže da se osećamo dobro jer naš mozak sve teže obrađuje taj osećaj.
