Ako se borite sa problemima, ako vas muči nešto, potražite pomoć. Niste vi krivi. Niste ni usamljeni. Vaše stanje nije odraz vaše slabosti. Potražite pomoć.
Razbijanje stigme i tišine kojom su okruženi problemi sa mentalnim zdravljem su važan deo borbe za bolje mentalno zdravlje.
Nažalost, duboko ukorenjene predrasude često su razlog zbog kojeg osobe koje pate od problema sa mentalnim zdravljem izbegavaju da traže pomoć koja im je preko potrebna.
Evo najčešćih mitova o mentalnom zdravlju
MIT: "Problemi i teškoće sa mentalnim zdravljem su izazvani, barem delom, slabim karakterom i slabom snagom volje osobe o kojoj je reč"
Kao i problemi sa fizičkim zdravljem, poteškoće u vezi sa mentalnim zdravljem mogu biti izazvane najrazličitijim uzrocima i nikada, ni u kom slučaju ne mogu biti krivica osobe koja sa tim problemima živi. Uzroci mogu biti traumatični događaji, različiti poremećaji hemijske ravnoteže u mozgu, genetski faktor... Zbog promena u nivou hormona posle porođaja, recimo, jedna od sedam žena pati od postporođajne depresije kaže globalna statistika.
MIT: "Ljudi koji imaju problema sa mentalnim zdravljem su nepredvidivi i opasni"
Problemi sa mentalnim zdravljem vrlo retko uzrokuju nasilno ponašanje. Statistika kaže da je mnogo veća verovatnoća da osobe koje imaju ozbiljnih mentalnih problema budu žrtve nasilja. Socio-demografski i socio-ekonomski faktori u mnogo većoj meri utiču na povišen rizik od nasilnog ponašanja nego problemi sa mentalnim zdravljem.
MIT: "Osobe koje pate od problema sa mentalnim zdravljem su 'lude'"
Očuvanje mentalnog zdravlja važno je koliko i briga o fizičkom zdravlju. I trebalo bi da se tome posvetimo jednako ozbiljno.
Oko 450 miliona lјudi u svetu, odnosno oko 83 miliona lјudi u Evropskoj Uniji, ima neku od psihijatrijskih bolesti ili stanja.
Čeka nas dug put do trenutka kada ćemo osobe koje pate od mentalnih problema tretirati na način kakav zaslužuju, ali prvi korak je razbijanje stigme i razumevanje stanja o kojima je reč.
A jedan od prvih koraka je i biranje reči koje ćemo upotrabljavati kad govorimo o problemima sa mentalnim zdravljem...
MIT: "Osobe koje deluju produktivno i koje su visoko funkcionalne sigurno nemaju nikakvih poteškoća sa mentalnim zdravljem"
To što neko deluje kao da savršeno funkcioniše u životu ne znači da ne može patiti od nekog problema u vezi sa mentalnim zdravljem. Ima ljudi koji uz odgovarajuću terapiju mogu da žive i rade potpuno normalno. Ali, ima i onih koji ulažu neverovatan napor u prikrivanje svog stanja, tako da njihovi prijatelji, kolege, ponekad čak i članovi porodice ne primete ništa.
Neuporedivo je intenzivnija, duže traje i utiče na gotovo sve aspekte života depresivne osobe. Ponekad može uključivati i druge simptome kao što su misli o samopovređivanju, gubitak interesovanja za sve ono u čemu je osoba koja pati od depresije nekada uživala.
Pretpostavka da je depresija isto što i "loš dan" može kod osobe koja od nje pati da izazove osećaj stida i griže savesti, što onda otežava donošenje odluke da se potraži pomoć.
MIT: "Većina onih koji imaju problema sa mentalnim zdravljem mogu da se oporave sami od sebe, bez profesionalne pomoći"
Stručna pomoć je važan, u nekim slučajevima i neophodan element oporavka od određenih problema iz spektara mentalnih poremećaja. Na primer, kada je o depresiji reč, više od 80 odsto ljudi oseti značajno poboljšanje kada potraži stučnu pomoć, više od 90 odsto onih koji pate od paničnih napada primećuje da im je bolje nakon terapije...
Ako se borite sa problemima, ako vas muči nešto, potražite pomoć. Niste vi krivi. Niste ni usamljeni. Vaše stanje nije odraz vaše slabosti. Potražite pomoć.
Ako se jako dugo osećate jako loše, ako je vaša prva jutarnja pomisao da otpuzite u mrak, sklupčate se i umrete... Potražite pomoć. Biće vam bolje. Ne odmah, i ne preko noći, ali biće vam bolje. Malo po malo.
U okviru ovogodišnje kampanje promocije mentalnog zdravlja u zajednici koju je Klinika za psihijatrijske bolesto "Dr Laza Lazarević" započela pod sloganom "Razumevanje je najbolji lek za dušu" snimljen je i video koji ilustruje kako se osećaju osobe koje se bore s nekim od oblika mentalnih bolesti.
KAKO SE OSEĆATE KAD VAS NEKO PRATI?
Šetate opušteno po gradu, uživate u lepom vremenu. Krajičkom oka vidite automobil koji se kreće ulicom tik iza vas - nekako ide previše sporo. Nešto je sumnjivo. DA LI TO MENE NEKO PRATI?, pomislite. Kažete sebi da sigurno preterujete i nastavite da hodate kao da se ništa ne dešava. Svakim korakom postajete sve nervozniji. ŠTA SE DEŠAVA? Odlučite da proverite - stanete. Auto stane. Potrčite, auto ubrza za vama. ŠTA HOĆE?
