Poslednjih godina su veoma popularne dijete: svaki drugi dan, 5:2 i slične koje propisuju unos samo 500 kalorija u danima gladovanja, dok ostalih dana možete da jedete šta želite. Kakvi su rezultati?
Dijete sa izgladnjivanjem nisu bolje za mršavljenje od tradicionalnih dijeta u kojima se kontroliše unos kalorija, ustanovljeno je u jednoj studiji.
Istraživači sa Univerziteta Ilinoisa u Čikagu, koji su ispitali 100 gojaznih odraslih osoba, otkrili su nakon godinu dana da su oni koji su gladovali svakog drugog dana u prosjeku izgubili šest odsto svoje tjelesne težine, što se ne razlikuje mnogo od grupe kojoj je bio ograničen dnevni unos kalorija, koja je izgubila 5,3 odsto tjelesne težine.
U pitanju je kliničko ispitivanje na slučajnom uzorku u kom su se poredili efekti gladovanja svakog drugog dana i ograničavanja dnevnog unosa kalorija na mršavljenje, održavanje tjelesne težine i pokazatelje rizika od kardiovaskularnih bolesti.
"Rezultati ovog kliničkog ispitivanja na slučajnom uzorku su pokazali da gladovanje svakog drugog dana nije dovelo do većeg pridržavanja, mršavljenja, održavanja tjelesne težine ili poboljšanja pokazatelja rizika od kardiovaskularnih bolesti, u poređenju sa ograničenjem dnevnog unosa kalorija", kaže dr Kirsta Varadi.
Ispitivanje je sprovedeno između oktobra 2011. i januara 2015. godine, a objavljeno je u časopisu JAMA Internal Medicine.
Tim akademika Univerziteta južne Kalifornije je ustanovio da gladovanje i dijete sa ograničenim unosom kalorija imaju niz prednosti po zdravlje.
Gladovanje tokom četiri ili pet dana uzastopno može da smanji nivo holesterola i krvni pritisak, kao i da smanji vjerovatnoću od pojave kardiovaskularnih bolesti.
Način na koji ono funkcioniše je jednostavan. Nakon 48 sati gladovanja, organizam iscrpljuje rezerve glukoze i okreće se drugim izvorima energije.
Kao prvo, koristi rezerve masti, a potom mišića, pa organa, uključujući jetru i pankreas. Petog dana gladovanja, veliki broj ćelija je već izumro, što dovodi do smanjenja "loših" komponenti kao što su višak glukoze (koji može da dovede do dijebetesa tipa 2), IGF1 (faktor rasta povezan sa karcinomom) i trigliceridi (neželjena masna komponenta ćelija krvi).
Kada počnete ponovo da jedete, vaše telo regeneriše nove ćelije.
U suštini, ovaj proces deluje kao sistematski pregled, s obzirom na to da se stare ćelije zamjenjuju zdravim.
Međutim, uz gladovanje idu i određeni rizici, kao što su hipoglikemija (opasno nizak nivo šećera u krvi) i srčane palpitacije; a kod onih koji uzimaju lekove za visok krvni pritisak ili dijabetes postoji rizik od hipertenzije (nenormalno niskog krvnog pritiska).
Osobe starije od 70 godine ili one koje pate od anoreksije ne treba uopšte da gladuju. Svako prvo treba da se posavjetuje sa zdravstvenim strunjakom prije gladovanja.
