Nema srednjoškolca kojeg on nije rasplakao!

  Bio je i ostao poznat po svojim svetski poznatim delima, ali i avanturističkom načinu života koji je  vodio i u kojem je do krajnjih granica uživao.

Imao je četiri braka, pregršt objavljenih dela i učestvovao je u mnogim ratovima i kao novinar i kao vojnik, što je umnogome uticalo na njegova književna stvaranja.

Odrastao je u Ilinoisu, a sa 18 godina otišao na italijanski front tokom Prvog svetskog rata, gde je vozio kola Hitne pomoći. Pred kraj rata biva ozbiljno povređen dok se vraćao iz kantine da donese vojnicima na frontu čokoladu i cigare. Uprkos ranama, Hemingvej je uspeo da odvede vojnike na bezbedno za šta je dobio italijansku srebrnu medalju za hrabrost.

"Kada odete u rat kao dečak, imate veliku iluziju besmrtnosti. Drugi ljudi bivaju ubijeni, ne vi... Onda kada vi budete teško povređeni prvi put, izgubite tu iluzije i shvatite da može da se dogodi i vama", rekao je tada budući pisac.

Dok se oporavljao, zaljubljuje se u Agnes von Kurovski, sedam godina stariju medicinsku  sestru iz Crvenog krsta. Do trenutka kada je Ernest trebalo da se vrati za Ameriku, njih dvoje su se dogovorili da se venčaju. Međutim, posle par meseci nakon njegovog odlaska, Agnes mu šalje pismo gde mu govori da se verila za italijanskog oficira. Očajan njenom odlukom i odbijanjem, Hemingvej u budućim vezama ostavlja žene pre nego što one ostave njega.

Par godina nakon rata, ženi se sa Hedli Ričardson i par odlazi da živi u Parizu. Tu objavljuje svoj prvi roman "Sunce se ponovo rađa" (1926. godina) i ubrzo se razvodi od Hedli kako bi oženio Paulin Fajfer, a nakon njegovog novinarskog izveštavanja iz španskog građanskog rata, razvodi se i od svoje druge žene i piše delo "Za kim zvone zvona" (1940. godina).

Sa Hedli je imao sina Džeka, a sa Paulinom sinove Patrika i Gregorija, od kojih je danas jedino Patrik živ i ima 87 godina.

Sa trećom ženom Marton Gejlhorn, brak takođe nije potrajao i Hemingvej se i od nje razvodi kada
upoznaje Meri Velš u Londonu tokom Drugog svetskog rata, sa kojom je ostao do kraja svog života.

Za vreme ovog rata bio je prisutan na iskrcavanju u Normandiji i oslobađanju Pariza. 1948. godine, Ernest i Meri odlaze na put po Evropi i dok su boravili u Veneciji, pisac se zaljubljuje u Hrvaticu Adrianu Ivančić, koja je tada imala svega 19 godina, a on 49 godina. Ta platonska ljubav inspirisala je njegov roman "Preko reke i u šumu", koji je napisao tokom boravljenja sa Meri na Kubi.

Besan zbog negativnih kritika javnosti koje je ovaj roman izazvao, Hemingvej za svega osam nedelja piše svoje čuveno delo "Starac i more", rekavši da je to "najbolje što može ikada da napiše za ceo svoj život".

Ova knjiga mu donosi svetsku slavu i Pulicerovu nagradu 1952. godine, a srednjoškolcima potoke suza.

Nakon toga, Meri i Ernest odlaze na safari po Africi, koji će im značajno promeniti živote, jer su bili povređeni u čak dve avionske nesreće! Nakon druge, gde je avion eksplodirao, par je naišao na izveštače koji su već uveliko pokrivali priču o njegovoj smrti, pa je naredne nedelje Hemingvej proveo oporavljajući se i čitajući sopstvene umrlice.

"Ja tretiram smrt kao prositutku - popiću piće s njom, ali neću otići u njenu sobu", rekao je nakon nesreće u kojoj je umalo izgubio život.

Nakon toga dobija Nobelovu nagradu za literaturu, gde skromno nabraja druge pisce koju su nagradu zaslužili više od njega, a šuškalo se i o njegovoj sumnji da je nagradu delom dobio i zbog
nedavnih priča o njegovoj smrti.