Stelt omikrona stigao je i u Srbiju, a u nastavku saznajte koliko je opasan i kako izgledaju simptomi!
U Srbiji je zabeležen prvi slučaj stelt omikron soja korona virusa, a reč je o podvarijanti omikron soja BA.2 koja je počela da dominira nad drugim podvrstama omikron varijante. Ova nova podvarijanta registrovana je u Hrvatskoj, ali i u Sloveniji, a postavlja se pitanje koliko je opasna i kako izgledaju simptomi "stelta"?
Prema informacijama koje nam dolaze iz nekih zemalja, zarazniji je do dva puta od prvobitne varijante omikrona. O ovome je govorio i dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
"Pojavila se nova varijanta omikron soja - stelt. Ubeđen sam da je stelt soj u Srbiji. U Kanadi i Južnoj Koreji su rađene studije, međutim, ne na dovoljnom broju uzoraka. Da bi to bilo validno potreban je i kvantitativni broj uzoraka. Mi ne znamo šta nam donosi stelt, a evidentno je da će to biti nešto čemu se ne nadamo. Očekujemo od naših eminentnih ustanova da jedan dan kažu da se pojavio neki novi soj koji će nam ponovo zadati muke", kazao je on.
Virusolog Tanja Jovanović kaže za RTS da je primećeno da se ova subvarijanta, koja je prvi put otkrivena na Filipinima krajem januara, širi još brže nego prethodna, i polako postaje dominanta u nekim zemljama, kao što su Danska, Indija, Velika Britanija, Nemačka.
Kada je reč o simptomima, navodi da se za sada ne zna da li postoje razlike u odnosu na prvu subvarijantu omikrona, BA.1, da li daje težu ili lakšu kliničku sliku, da li lakše izbegava vakcinalni ili prirodni imunitet. Međutim, kako je napomenula, pretpostavlja se da je to slično kao i sa prethodnom subvarijantom.
Jovanovićeva napominje da se subvarijante ne razlikuju mnogo, samo u dvadesetak mutacija, inače su vrlo slične po fiksiranim mutacijama koje imaju.
"Mnogo su veće razlike između različitih varijanti, nego između različitih subvarijanti u okviru jedne varijante", objašnjava doktorka.
"Sve nove varijante, koje se javljaju mutacijom mogu dovesti do promene u dijagnostici. Što se tiče omikrona od koga sad nastaju nove varijante, nezahvalno je davati bilo kakva predviđanja u ovom trenutku. Treba sačekati konkretne naučne rezultate i videti u kom pravcu će ići virus, a posebno ova poslednja varijanta 'stelt' o kojoj se govori. Da li će biti naivniji ili opasniji to apsolutno niko u svetu sada ne može da kaže jer je za to potrebno vreme", rekla je nedavno prof. dr Nada Kuljić Kapulica.
Profesor Sešadri Vasan, istraživač vakcine protiv kovida iz Australijske agencije za nauku, CSIRO, rekao je da je analiza GISAID-a pokazala da je od 27. januara prijavljeno 10.811 sekvenci BA.2 iz celog sveta, ali 90 % sekvenci dolazi iz tri zemlje: Danske (8.357), Indije (711) i Velike Britanije (607).
"Do sada, dokazi naših kolega u Danskoj pokazuju da, iako bi ova podvarijanta mogla brže da se širi, nema dokaza da izaziva ozbiljnije simptome. Zbog toga je važno da ostanemo mirni i da nastavimo sa postojećim merama kao što su vakcinisanje i pridržavanje socijalnog distanciranja, maski i lokalnih smernica", rekao je on.
Kada su naučnici krajem novembra prvi put otkrili omikron podsoj BA.2 u Južnoj Africi, verovali su da će ga biti teže pratiti od originalne omikron varijante BA.1, koja ima mutaciju - brisanje na u S proteinu - koja se pojavljuje na PCR testovima, što olakšava utvrđivanje da li je neko zaražen omikron sojem. Međutim, BA.2 nema tu istu mutaciju, zbog čega je soj dobio nadimak "stelt omikron".
Ali, sada stručnjaci povlače ideju da je podsoj toliko prikriven kao što se na prvi pogled činilo. Kažu da se podsoj BA.2 pojavljuje na PCR testovima, ali ne nužno na isti način kao i omikron BA.1.
"BA.2 može se detektovati PCR testom. U zavisnosti od korišćenog PCR testa, možda neće izgledati kao BA.1, ali to će i dalje dati pozitivan rezultat", napisao je svom Tviter nalogu Kornelius Roemer, biolof sa Univerziteta u Bazelu.
