Alergije su stručnjaci nazvali vodećim bolestima 21. veka, a za neke vam ne bi ni palo na pamet da su moguće. Saznajte koji su simptomi "intolerancije" na hladnoću i u kom slučaju je ekstremno opasna!
Alergolozi su ukazali na bolest koja je postala sve rasprostranjenija poslednjih godina širom sveta, a veoma je neobična. Reč je o alergiji na hladnoću, dijagnozi za koju mnogi i ne znaju da postoji.
“Čak i u Africi ljudi pate od hladne urtikarije, osipa na koži u vidu plikova različitih veličina. Ovo stanje se javlja kada je osoba izložena niskoj temperaturi ili u kontaktu sa hladnim predmetom, pa telo reaguje i ispoljava ove simptome. Alergija na hladnoću se češće javlja zimi, ali je prisutna i tokom leta. Ređe manifestacije ovog stanja su dermatitis ili curenje nosa“, objasnila je Natalija Malceva, specijalista Gradskog centra za alergologiju i imunologiju Gradske kliničke bolnice u Moskvi.
Dermatovenerolog Giljana Sangadžijeva je objasnila zašto se ovo stanje uopšte javlja. Ponekad je uzrok genetska predispozicija, a može biti i posledica nekih prethodnih oboljenja poput sifilisa, mononukleoze ili bolesti jetre.
Ovakva reakcija se može javiti ne samo usled drastične promene spoljašnje temperature, već i prilikom plivanja u hladnom bazenu, pa čak i slučaju tuširanja naizmenično toplom i hladnom vodom.
U nekim slučajevima, alergija na hladnoću može biti veoma opasna. Zbog pojačane osetljivosti tela, može doći do anafilakse ukoliko je osoba ponovo izložena niskim temperaturama. Tada se manifestuje oštrim bolom, otocima, drastičnim padom krvnog pritiska. Rizik od smrti u slučaju anafilakse je od 10 do 20 odsto.
Za osobe koje ne pate od ove bolesti, hladan vazduh zapravo može biti veoma koristan po zdravlje. Pomaže da se ubrza metabolizam, ojača nervni sistem, smanji intoksikacija i uspori puls. Zapravo, terapija hladnim vazduhom se primenjuje i u lečenju plućne i osteoartikularne tuberkuloze.
