Odgovori na sva pitanja koja postavljate sebi o vakcinama protiv korona virusa.
Vijest o skorom dolasku vakcije obradovala je mnoge, mada na društvenim mrežama se može primijetiti da postoji snažan otpor i sumnja u bezbjednost i efikasnot ovih cjepiva.
Svoje stručno mišljenje ponudila je Isidora Stanković, mlada naučnica porijeklom iz Niša koja je u nekoliko navarata pisala na Facebook-u o sastavu vakcine, njenoj efikasnosti i bezbjednosti pri čemu se pozvala na zvanična dokumenta koja je objavila Američka uprava za hranu i ljekove, a koja je danas odobrila upotrebu Fajzerove vakcine.
Miloš Babić, još jedan srpski naučnik, neurobiolog i molekularni biolog koji živi i radi u San Dijegu, SAD, na istoj društvenoj mreži je objavio i skup istraživanja i zaključke o bezbjednosti vakcine protiv korone.
Prenosimo djelove njegove objave.
Šta TAČNO znamo o novim vakcinama?
Trenutno se na tržištu nalaze, ili mu se približavaju, sledeće kategorije vakcina:
RNK VAKCINE
Pfizer i Moderna su izbacile prve vakcine koje koriste najmoderniju RNK tehnologiju. U ovim vakcinama se nalaze male kuglice od masti; u centru se nalazi kapljica slane vode u kojoj plivaju molekuli RNK. Kada ta kapljica uđe u tijelo, naše ćelije je progutaju. RNK bude uništena posle par sati do par dana, ali u međuvremenu navede našu ćeliju da proizvede nekoliko virusnih proteina. To imunom sistemu izgleda kao da je ta ćelija inficirana virusom, i on podigne uzbunu, i počne da pravi antitela. Onda, kada pravi virus dođe do organizma, imuni sistem ima spreman odgovor, i lako se odbrani. (I pošto izgleda mora da se objašnjava: ne, ovo nije "genetska terapija," i apsolutno je fizički nemoguće za tu RNK da se "ugradi u genom" ili bilo šta od drugih gluposti koje se vrte internetom.)
Efikasnost obje vakcine je preko 95%. Za Pfizer imamo i jako detaljne podatke o sigurnosti (pročitati OVDJE i OVDJE). Njihova studija poredi 21,000 ljudi koji su primili vakcinu sa kontrolnom grupom od 21,000 ljudi koji su umjesto vakcine dobili injekciju fiziološkog rastvora. Šta se desilo? Pa, od bolesti koje nisu COVID je umrlo četvoro iz kontrolne grupe, i dvoje vakcinisanih. Ukupno je bilo 37 slučajeva teških bolesti sa dugim posledicama - od toga 19 u kontrolnoj, i 18 u vakcinisanoj grupi. Manje opasne bolesti su približno slične, s tim što su neke (atrijalna fibrilacija, 8 slučajeva) malo češće kod kontrolne grupe, a neke (privremena paraliza dijela lica, 4 slučaja) malo češće kod vakcinisane grupe. Ukupno, učestalost ovih problema u obje grupe je bila u okviru prosjeka za normalnu populaciju. Nakon što je počelo davanje vakcine u Engleskoj, dva čovjeka sa izrazito teškim alergijama su dobila osip i otežano disanje nakon vakcinacije. Oba su se oporavila odmah, čim su im dati antihistaminici. U pitanju su ljudi koji uvijek sa sobom moraju da nose "adrenalinsku olovku," injekciju koju mogu da sebi daju na licu mjesta ako im alergija oteža disanje, tako da ovo nije iznenađujuće; ali je dodato na upozorenja da ljudi sa tako ekstremnim alergijama ne treba da prime vakcinu.
Ukupno, vrlo visoka sigurnost, kao što je i očekivano. RNK vakcine imaju prednost da se jako brzo može proizvesti veliki broj doza, i da imaju jako čist i jasan sadržaj.
ADENOVIRUSNE VAKCINE
AstraZeneca i Ruska Gamaleja vakcina (Sputnik) koriste drugačiji pristup. Obje vakcine koriste adenoviruse, vrstu virusa koja kod ljudi izaziva generalno blage bolesti. Iz tih adenovirusa je izbačen normalan sadržaj, tako da ne mogu da se razmnožavaju, i kada inficiraju ljudsku ćeliju u njoj proizvode samo komadiće koronavirusnih proteina. Sa vakcinom, adenovirus uđe u organizam, izazove lokalnu infekciju, i uzbuni imuni sistem - koji onda dođe i proizvede antitela za napad na te dijelove koronavirusa. Kasnije, kada dođe pravi koronavirus, imuni sistem već zna kako da ga prepozna..
Veliki problem za ovakve vakcine je što su svi ljudi izloženi raznim adenovirusima od detinjstva, tako da svi imamo makar djelimičnu otpornost. Zbog toga, naš imuni sistem može da uništi dio virusa iz vakcine prije nego što uspiju da naprave tu lokalnu infekciju (što samim time spriječi i nastanak imuniteta prema koronavirusu). Takođe, ova vakcina se proizvodi mnogo sporije nego RNK vakcine, i biće znatno manji broj doza dostupan
Za Rusku vakcinu nemamo dobrih podataka uopšte, čak ni iz početnih istraživanja. Za AstraZeneca vakcinu imamo detaljne rezultate. Vakcina sprečava infekciju samo oko 60%, izgleda da kod skoro svih sprečava nastanak teškog oblika bolesti. Nusefekti su slični onome gore sa Pfizerom. Četiri smrti iz non-COVID razloga ukupno u njihovim istraživanjima - tri u kontrolnoj grupi, jedna među vakcinisanima. Sve smrti od COVIDa su bile u placebo grupi, kao i sve hospitalizacije. Stvar o kojoj ima mnogo priče je transverzni mijelitis, ozbiljan autoimuni poremećaj nerava. U ovoj studiji je bilo tri slučaja dotične bolesti, jedan u kontrolnoj grupi i dva u vakcinisanoj. Ali jedan od slučajeva iz vakcinisane grupe već prije vakcinacije imao (neprijavljenu) multiplu sklerozu, što ga eliminiše. Ostaje nam da vakcina ne pravi razliku, jer imamo po jedan slučaj među vakcinisanima i među nevakcinisanima, jednako.
Ukupno, vrlo visoka sigurnost, manja efikasnost nego što bi bilo idealno - ali sprečava hospitalizacije i teške oblike bolesti čak i ako ne sprečava samu zarazu.
Nekoliko drugih kompanija takođe razvija adenovirusne vakcine. Potencijalno veliki igrač će biti Johnson&Johnson, čija istraživanja se približavaju fazi u kojoj se očekuju prvi značajni podaci. Podaci iz prvih faza izgledaju dobro, približno slično gornjim vakcinama (pročitati OVDJE). Više drugih kompanija iz raznih država je u trci sa svojim verzijama adenovirusne vakcine (CanSino, Reithera, Merck...), ali sa malo podataka za sada. Kompanija Vaxart je razvila vrstu adenovirusne vakcine koja se uzima u obliku tablete, i proizvodi zanimljivu vrstu imuniteta u crijevima koja obećava da bude posebno snažna i dugoročna; ali male su šanse da izađe na tržište prije kraja 2021.
KLASIČNE VAKCINE
Kineska kompanija Sinovac je trenutno u trećoj fazi istraživanja sa klasičnom vakcinom, zasnovanom na ubijenom virusu. Ovo su vakcine stare vrste, slične Torlakovim koje su se davale kod nas. Prvo se u ćelijskoj kulturi proizvede velika količina virusa. Onda se taj virus ubije; a ubijeni dijelovi se onda daju u okviru vakcine, zajedno sa adjuvansima koji uzbune imuni sistem. Ovo je stara i proverena tehnologija, ali "prljava" - antitela se proizvode protiv raznih komadića ubijenog virusa, i rezultati su manje predvidljivi nego kod novijih tehnologija.
Za ovu vakcinu nema još dovoljno podataka. Ni preliminarni podaci još nisu objavljeni, mada je data tvrdnja u štampi da vakcina ima 86% efikasnost zaštite protiv infekcije virusom, i da nije bilo velikih nuzefekata (pročitati OVDJE).
Velika mana ovih klasičnih vakcina je što je proizvodnja virusa relativno spor proces, teško je napraviti velike količine. S obzirom da Kina ima preko milijardu i po ljudi koje treba vakcinisati, pitanje je koliko će moći da odvoje za druge države.
I DRUGE
Nekoliko kompanija pokušava da proizvede vakcine kroz rekombinantnu tehnologiju (kojom se prave vakcine protiv difterije i pertusisa). U ovom slučaju, vještački se proizvode sami proteini iz korona virusa, koji se daju kao "meta" za imuni sistem. Ovo je "čistija" vakcina od klasičnih, i može da se proizvede lakše u većim količinama, ali često ima niske efekte (dakle, niti pravi probleme, niti pomaže).
Vođe u ovom polju su kompanije Novavax, koja bi trebalo da izađe sa rezultatima do kraja januara; i kolaboracija između gigantskih kompanija Sanofi i GlaxoSmithKline, koja je upravo objavila da su im prve studije bile neuspješne, i da su šire studije njihovog kandidata odložene za više mjeseci.
Preko trideset manjih kompanija razbacanih širom svijeta takođe pokušava razne druge pristupe; nijedna, koliko mi je poznato, nije stigla dalje od prvih probnih rezultata u ljudima, tako da neću činiti ovaj tekst još dužim objašnjavajući svaku od njih zasebno.
KOJU VAKCINU UZETI?
Za sada, sigurnost nije problem ni za jednu koja je ozbiljan kandidat. Sve su neuporedivo bolje nego dobijanje virusa. Efikasnost se razlikuje - Pfizer i Moderna za sada vode na tom planu, ali vidjećemo kako stvari izgledaju kako se više informacija skupi.
Mnogo veće pitanje je ko će moći koliko vakcine da proizvede, i gdje će te doze otići. Sa kim će država napraviti ugovor? Kada će početi isporuke? Sve su to nepoznanice koje nisu u domenu ovog teksta; predmet politike, ne nauke.
A najveći problem i strah koga treba trenutno imati nisu posledice vakcine, već posledice virusa. Bojati se vakcine koja još nije ni došla u državu, i brinuti i diskutovati oko njenih mogućih nusefekata - dok istovremeno svako može da direktno vidi koji su efekti samog virusa... To je kao da čovjek u zapaljenoj kući udiše dim, i dok kašlje i guši se, raspravlja da li treba da izađe napolje na kišu; možda će mu se pokvasiti kosa pa će se prehladiti. Potpuna konfuzija prioriteta.
Cio Babićev tekst objavljen na Facebook stranici "Nauka u Srbiji", možete pročitati OVDJE.
Još jednom da podsjetimo, naši i svetski stručnjaci ističu, da nikada do sada nijedna vakcina nije razvijena ovom brzinom, a razlog za ovoliku hitnost leži u ubrzanom širenju zaraze i ogromnom broju umrlih i oboljelih širom planete usled infekcije novim korona virusom. Pandemija virusa SARS-CoV-2 traje "svega" godinu dana, a za otkrivanje dugotrajnijih neželjenih efekata potrebno je da prođe vrijeme, budući da su oni vidljivi tek nakon vakcinisanja velikog broja ljudi i nakon dužeg perioda posmatranja, ističu stručnjaci.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mjere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spriječi širenje epidemije.