Hajan Bahnan, Sirijac koji trenutno radi u BiH, u razgovoru za MONDO priča o izbeglicama iz Sirije, životu u ovoj zemlji pre i posle izbijanja rata, ISIS-u, ulozi Turske i Amerike...
Izbeglička kriza već danima, sedmicama, pa i mesecima potresa Evropu i zauzima prvo mesto u izveštajima svetskih medija, a rat u ovoj zemlji već godinama je jedna od najvažnijih geopolitičkih tema.
Stotine hiljada izbjeglica iz ratom razorene Sirije na sve načine ovih dana pokušava da se domogne Evrope, rizikujući živote da bi potražili spas na Zapadu i obezbedili sebi normalan život.
O problemu izbeglica, ali i razlozima zašto se mnogi odlučuju na ovaj korak, kao i o tome ko i zašto predstavlja najveću opasnost za narod Sirije MONDO je u Doboju razgovarao sa Hajanom Bahnanom, sirijskim lekarom koji živi i radi u BiH želeći da ljudima ovde približi ove probleme.
Iz Sirije je došao pre tri decenije i posle studija u Zagrebu, Banjaluci i Beogradu, radi kao lekar u Gračanici i Doboju, ali dobro poznaje cijelu situaciju jer njegova brojna rodbina i dalje je u Siriji i u stalnom je kontaktu s njima.
Prvo naše pitanje je bilo kako su oni i koliko su daleko od opasnosti?
"Dobro su. ISIL je u jednom trenutku stigao na 15 kilometara od našeg grada, ali sada je na 150 kilometara, tako da je daleko", izgovara Bahnan prilično opušteno, iako nama ove reči ne zvuče kao neko preterano olakšanje.
Ono što je počelo kao borba za demokratiju i svrgavanje režima Bašara al Asada pretvorilo se vrlo brzo u rat, potom se pojavio i ISIS, a nakon svega u prvom planu su izbeglice, stotine hiljada njih koje hrle u Evropu.
"Sirijski problem već postaje dosadan svima. Prekoračio je četiri godine i treba ga rešiti. Procene su bile da će Bašar al Asad nestati nakon prve godine ili početkom rata, međutim on je opstao jer ga još uvek narod voli. Sad se vrši pritisak na njega da osvaja što više teritorije, jer on ima manji procenat, ne vlada pustinjom. Dve trećine Sirije je pustinja, njom kao vlada opozicija, ali u suštini tamo niko ne vlada. Vrši se pritisak jer al Asad kao ne vlada celom teritorijom i sada mora da sedne i pregovara".
Iako je izbeglička kriza aktuelna poslednjih sedmica, Bahnan kaže da je ona u stvari uzrokovana znatno ranije, a da njene korene ne treba tražiti u Grčkoj koja se često spominje kao prva zemlja u kojoj se izbeglice pojavljuju, već u Turskoj, odakle je krenuo talas izbeglica.
"Napravila se ta veštačka izbjeglička kriza u kojoj najviše pati narod. Kad su na početku rata računali da će u Tursku doći izbeglice računali su na par hiljada ili par desetak hiljada, ali ispalo je da je to premašilo milion. Na kraju je blizu dva miliona izbeglica otišlo u Tursku, skoro milion u Jordan, 1.200.000 u Liban, to je kao polovina stanovnika u Libanu. Sada ne znaju kako da reše problem u Siriji, Rusija ima svoj interes, Amerika ima svoj interes. Aktuelan je u stvari problem sirijskih izbeglica koje dolaze iz Turske. Nakon slabljenja Erdogana i njegove partije napravilo se nekakvo javno mnjenje da su izbeglice neprijatelj u Turskoj. Dečak koji je prosio, stao da prodaje žvake na pogrešnom mestu tamo je ubijen. Čak ni malo sirijsko dete nije prihvatljivo u Turskoj kao izbeglica. Počeli su Sirijci da gube nadu i za ostanak u Siriji, oni vide da nema smisla da se stavljaju na neku od zaraćenih strana, nema efekta, a nemaju ni budućnost. Onda razmišljaju kada su već ovi isterani iz Turske krenuli prema Zapadu, idemo i mi s njima, pa sada idu na sve načine, preko mora i preko najbližih ostrva, a to su grčka ostrva", kaže Bahnan.
On navodi da je postojao jedan pokušaj turskih vlasti da se napravi tampon zona na severu Sirije, gde bi turski interes bio da prekine međusobne veze između Kurda, ali da nije bilo podrške Amerikanaca ali ni Rusa.
"Te izbeglice ne mogu se vratiti u Siriju, a ne mogu više opstati u kampovima, oni su teret Turskoj, koja ne pomaže samo te izbeglice već i teroriste da uđu u Siriju preko Turske sa naoružanjem. Oni su odlučili da krenu masovno prema Evropi, prelazeći granice na divlje, a nekoliko malih zemalja koje su tu, nisu se snašle niti imaju kapacitet za prihvat toliko izbjeglica".
O Srbiji i njenom odnosu prema njegovim sunarodnicima Bahnan ima visoko mišljenje.
"Srbija ima hrišćanski duh i prihvata izbeglice, hvala im na tome! Međutim među tim izbeglicama sada su se umešale i izbeglice iz drugih zemalja. Oni su se nadali odlasku u Mađarsku, ali preteran broj je i treba ih kontrolisati. U političkoj borbi vlasti i opozicije u Mađarskoj na kraju ispalo je da su izbeglice neprijatelj i niko ih ne želi".
On prati sva zbivanja, između ostalog i incidente koji se dešavaju sirijskim izbjeglicama, koji ga jako pogađaju, poput ponašanje mađarske snimateljke koja je šutirala i saplitala izbeglice, ili snimka izbegličkog centra u kojem Sirijce hrane kao stoku.
"Za mene je to ponižavajuće, prvo kao Sirijcu, da su moji sunarodnici došli u tu fazu, ali s druge strane, hvala ipak Mađarskoj jer pomaže tranzitno izbeglicama. Međutim, slike tih pojedinaca ipak ne mogu pokvariti sliku onih Mađara koji pomažu", ističe Bahnan i dodaje da se ostvarilo predviđanje sirijskog vladara Bašara al Asada koji je upozoravao na moguće posledice izbijanja rata.
"Na početku sukoba jedan novinar ga je pitao hoće li biti rata u Siriji, a Bašar al Asad je rekao 'Ako bude rata u Siriji, biće zemljotres na celom svetu'. Ljudi nisu najbolje shvatili šta je on govorio, ali položaj Sirije, njenih naroda i mozaik naroda koji tu živi je specifičan. Narodi Sirije ne pričaju svojim jezikom nego jezikom onog ko ga finansira. Ispada da je on stvarno bio u pravu, sada se taj 'zemljotres' oseti i u Australiji, gde isto dolaze sirijske izbjeglice".
Opširnije na Mondo.ba