Vlada u ovom trenutku ne razgovara ni sa jednim investitorom, niti je pokrenula bilo kakav proces pripreme izgradnje hidroelektrana na Morači, saopštila je ministarka ekonomije, Dragica Sekulić.
„Vlada je riješena da na ispravan način realizuje valorizaciju hidroenergetskog potencijala, zbog čega je neophodno sagledati sve ograničavajuće faktore u vezi hidroelektrana na Morači i provjeriti isplativost izgradnje objekata i proizvodnje energije“, rekla je Sekulić u Skupštini.
Ona je, odgovarajući na pitanje poslanika Demokratskog fronta (DF), Branka Radulovića, kazala da se trenutno ne razmatra realizacija tog projekta, ne vode razgovori, niti bilo ko radi na novoj projektnoj doklumentaciji.
„Vjerujem da se, ukoliko se bude razgovaralo o Morači, moraju uzeti u obzir svi aspekti od Manastira, preko životne sredine, do troškova izmještanja puteva, eksproprijacije i izgradnje elekrtoenergetske mreže“, kazala je Sekulić.
Ona je dodalda da je zvaničan stav Vlade i Ministarstva ekonomije da je valorizacija hidroenergetskog potencijala veoma kompleksno pitanje i da svaki projekat izgradnje hidroelektrana mora biti sagledan sa aspekta ekonomije, energetike i životne sredine.
„Moje mišljenje je da je dokumentacija u vezi gradnje hidroelektrana na Morači stara i da sada ne može da se koristi. Bilo kakvo donošenje odluke o gradnji hidroelektrana mora biti bazirano na dokumentaciji, koja će sagledati sve aspekte izgradnje tog sistema“, saopštila je Sekulić.
Ona je navela i da je u regionalnoj studiji, rađenoj kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir, ocijenjeno da je gradnja hidroelektrana na Morači projekat sa ozbiljnim ograničenjima, što znači da ga je moguće realizovati, ali uz visok nivo opreza i sprovođenje niza mjera koje bi otklonile moguće uticaje na životnu sredinu.
Sekulić je dodala i da je u pripremi tehnička dokumentacija za realizaciju projekta gradnje hidroelektrane Komarnica, dok Elektroprivreda radi projektnu dokumentaciju za hidroelektranu Kruševo.
Ona je, na pitanje Radulovića u vezi eksploatacije rude crvenog boksita, odgovorila da je njegova ukupna proizvodnja od 2016. do prošle godine iznosila 2,03 hiljade tona, kao i da je ona izvezena.
Sekulić je podsjetila da je koncesioni ugovor između predstavnika Vlade i konzorcijuma koji čine Oniko Varšava, Uniprom i Uniprom metali potpisan 1. decembra 2015, a da je eksploatacija počela naredne godine, kada je koncesionar dobio dozvolu.
„Prema podacima koje Ministarstvo dobija od koncesionara, 2016. godine proizvedeno je 497,78 hiljada tona rude, čija je prodajna cijena bila 32,67 eura po toni franko Luka Bar, a koncesiona naknada 632,57 hiljada eura“, rekla je Sekulić.
Ona je navela da je 2017. godine ukupno proizvedeno 991,11 hiljada tona rude, čija je prodajna cijena iznosila je 22,87 eura po toni franko skladište, dok je koncesiona naknada bila 1,33 miliona eura.
Sekulić je dodala i da je prošle godine ukupno proizvedeno 538,97 hiljada tona rude, čija je prodajna cijena bila 24,73 eura po toni franko skladište, a stalni dio koncesione naknade iznosio 303,9 hiljada eura.
„Obračun promjenjivog dijela koncesione naknade je u toku“, rekla je Sekulić.
Poslanik DF-a Nebojša Medojević pitao je Sekulić da li je kao predsjednica Tenderske komisije i zašto prihvatila ponudu konzorcijuma, koji čine češka kompanija Philibert i crnogorska Villa Oliva, za kupovinu kontrolnog paketa akcija u Institutu “Simo Milošević”.
Sekulić je kazala da je sam tender definisao minimalne i kvalifikacione uslove koje su ponuđači morali da ispune kako bi ponuda bila prihvaćena.
„Ovo je peti tender i uslovi na njemu nijesu ni u jednoj mjeri bili manji nego uslovi zadati na prethodnim“, rekla je Sekulić.
Kvalifikacione uslovi su, kako je podsjetila, podrazumijevali da ponuđač u svom vlasništvu ima direktno ili indirektno najmanje 51 odsto vlasništva nad kapitalom i upravljačku kontrolu, zatim najmanje jedan medicinski rehabilitacioni centar koji pruža usluge fizikalne medicine rehabilitacije i reumatologije, ili najmanje tri hotela ili hotelski kompleks ukupnog kapaciteta ne manje od 600 soba minimalne kategorizacije četiri zvjezdice.
„Uslovi su bili i da je ponuđač u toku posljednje tri poslovne godine, odnosno 2015, 2016. i 2017. godine, ostvario ukupan prihod od najmanje 100 miliona eura“, rekla je Sekulić.
Na prodaju je bilo ponuđeno 56,48 odsto akcijskog kapitala Instituta.
„Ponuda, odnosno ponuđeni investicioni program nije mogao biti niži od deset miliona, odnosno 25 miliona eura“, rekla je Sekulić.
Ona je navela da je Tenderskoj komisiji dostavljena jedna ponuda, od češko-crnogorskog konzorcijuma, koja je ispunila sve uslove tražene tenderskom dokumentacijom.
„Komisija je prihvatila ponudu, predstavila je Savjetu za privatizaciju i dobila mandat da pristupi pregovorima, koji su u toku. To što je ponuda prihvaćena ne mora da znači da će ugovor biti potpisan, jer postoje elementi o kojima se mora razgovarati u toku pregovaračkog procesa“, objasnila je Sekulić.
Medojević je pitao koji su bili parametri da minimalna cijena bude deset miliona eura.
„Ovdje je neko častio vlasnika Vile Oliva, Žarka Rakčevića, najmanje 100 miliona eura“, tvrdi Medojević.
On je pitao Sekulić da li je svjesna da je prihvatanjem ponude tog konzorcijuma ugrozila imovinu države Crne Gore.
„Pozivam vas da odbijte ponudu, jer iza nje stoji politički motiv“, rekao je Medojević.
Poslanik DF-a, Slaven Radunović pitao je koji je bio motiv Vlade da garantuje otkup struje iz malih hidroelektrana i vjetroelektrana po astronomskim cijenama, kada za to, kako tvrdi, ne postoji ni pravno, ni ekonomsko opravdanje, niti je takva potreba nametnuta pristupnim pregovorima.
On je rekao da Crna Gora već proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora u više nego zadovoljavajućem procentu za EU.
Sekulić je rekla da je netačna konstatacija Radunovića da Crna Gora nema pravnu obavezu.
„Parlament je 2006. godine ratifikovao Sporazum o pristupanju Crne Gore Energetskoj zajednici, čime je država postala članica Evropske unije (EU) u oblasti energetike i obavezala se da će primjenjivati Direktivu o obnovljivim izvorima energije“, objasnila je Sekulić.
Ta Direktiva propisuje da će do naredne godine udio proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije, na nivou ukupne EU, biti 20 odsto.
„Ista stvar je primijenjena na Crnu Goru i članice Energetske zajednice (EZ), što znači da ispunjenje cilja do naredne godine treba da bude 20 odsto učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije“, rekla je Sekulić.
Odgovarajući zašto se procenti razlikuju od države do države, Sekulić je objasnila da Direktiva propisuje tačnu metodologiju kojom se izračunava koliko koja zemlja, u zavisnosti od njenih resursa, treba da ispuni.
„Prost račun je doveo do toga da je Crna Gora dobila obavezu 33 odsto da ispuni naredne godine, Srbija 27 odsto, Sjeverna Makedonija 28 odsto, Albanija 38 odsto, a Bosna i Hercegovina (BiH) 40 odsto“, dodala je Sekulić.
Ona je navel da je u tom trenutku pred Crnom Gorom bio zadatak da pronađe način kako da ispuni tu obavezu.
„Jedan od načina su bile podsticajne cijene za proizvodnju iz obnovljivih izvora energije. To je bio način kako da se podstiču investitori da ulažu u obnovljive izvore energije“, kazala je Sekulić.