Svjetska banka (SB) će nastaviti da podržava Crnu Goru na planu ekonomskog rasta, posebno u cilju poboljšanja kreditnog rejtinga države i pristupanja tržištima po boljim uslovima, saopštio je potpredsjednik te institucije, Cyril Muller.
On je, nakon sastanka sa premijerom Duškom Markovićem, kazao da je za crnogorsku ekonomiju najurgentnije obnavljanje i ponovno uspostavljanje fiskalne održivosti.
„Izuzetno sam impresioniran odlučnošću Vlade da se pozabavi ovim pitanjima. Javni dug Crne Gore je visok i ako se ne riješi pitanje fiskalne neuravnoteženosti, postoji jasna prijetnja za fiskalnu održivost i stabilnost“, rekao je Muller novinarima u Vili Gorica.
On je dodao da su mjere koje Vlada danas preduzima urgentne i da će ih ta institucija podržati sa zadovoljstvom.
„Te mjere će Crnoj Gori pomoći da se brže razvija. Nije riječ samo o smanjenju potrošnje, već o pozicioniranju ekonomije da može brže da raste u budućnosti i vremenom da se približi životnom standardu Evropske unije (EU). Nije riječ o rezovima, već ulaganju u budućnost“, precizirao je Muller.
On je kazao da se očekuje da će u periodu od ove do 2019. godine ekonomija rasti približno tri odsto godišnje, na šta će uticati pažljivo makroekonomsko upravljanje i sposobnost razvoja privatnog sektora.
„Pozdravljam posvećenost Vlade da ulaže u ključne oblasti. Mi u SB smo spremni da pomognemo Vladi i u naprednoj smo fazi razgovora za obezbjeđivanje budžetske podrške, koja će podržati fiskalne mjere o kojima smo razgovarali. Te mjere treba da se preduzimaju na društveno osjetljiv način i da se zaštite najugroženije grupe društva“, ocijenio je Muller.
SB, kako je naveo, podržava tri prioriteta u Crnoj Gori koji se odnose na obnavljanje fiskalne stabilnosti, jačanje rasta privatnog sektora i otvaranja novih radnih mjesta u cilju poboljšanja životnog standarda građana i obezbjeđenje održivosti životne sredine.
„Vidim jasan put naprijed za Crnu Goru u članstvu u EU i poboljšanje životnog standarda za sve. Takođe čestitam na predstojećem članstvu u NATO“, dodao je Muller.
Marković je zahvalio na podrški koju SB pruža Crnoj Gori, posebno na planu ekonomskog rasta.
„SB je do sada plasirala u Crnu Goru preko 453 miliona eura kreditne i grant podrške u oblastima zdravstva, zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i obrazovanja, što je donijelo veoma snažne benefite razvoju crnogorske ekonomije“, rekao je Marković.
Vrijednost podrške projekata SB, koji su u toku, iznose 107 miliona eura , što je veoma važno za dinamičan ekonomski rast i razvoj Crne Gore.
„Ciljevi SB u saradnji sa Crnom Gorom su snaženje makroekonomske i finansijske održivosti i proširenje pristupa ekonomskim šansama i zaposlenju“, rekao je Marković.
Vlada će, kako je dodao, do kraja maja pripremiti srednjeročnu fiskalnu strategiju, koja će podrazumijevati nove mjere i omogućiti održivost javnih finansija.
„Dodatna finansijska konsolidacija predstavlja jedan od ključnih uslova dobijanja zajma od SB za razvojnu politiku, koji bi doprinio poboljšanju kreditnog rejtinga i lakšoj dostupnosti Crne Gore na međunarodnom finansijskom tržištu“, rekao je Marković.
On je kazao i da očekuju podršku SB i kada je riječ o jačanju poreske administacije, povećanju energetske efikasnosti i finansijskoj održivosti u zdravstu.
„U narednom periodu ćemo da sagledamo mogućnost podrške jačanju privatnog sektora i podsticanja investicija u turizmu, agrobiznisu, infrastrukturnim projektima i poboljšanju pristupa finansijskim sredstvima za mikro, mala i srednja preduzeća“, naveo je Marković.
On je saopštio da se prethodnih godina trošilo više nego što se zarađivalo, sa čime mora da se prekine.
„Nema više zaduživanja za potrošnju već za razvoj, što treba da podstakne našu ekonomiju i stvori prilike za nova radna mjesta i zapošljavanje mladih“, poručio je Marković.
On je kazao da su sagovornici na sastanku ocijenili da su prve mjere fiskalne konsolidacije dale rezultate i da su se pokazale održivim, kao i da su prvi rezultati za četiri mjeseca ohrabrujući.
„Rast prihoda je oko šest odsto, a u aprilu devet odsto u odnosu na uporedni period prošle godine. Uspješno se nosimo i sa troškovima, a za ovaj period su manji od planiranih“, rekao je Marković.
Prema njegovim riječima, plan Vlade je da nove mjere fiskalne konsolidacije treba da doprinesu da se krajem 2019. godine eliminiše budžetski deficit i pređe u fazu suficita, kao i da od te godine javni dug ima opadajući trend.