Evropska komisija (EK) snizila je u novim, proljećnim prognozama, procjenu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 3,6 odsto.
EK je u zimskim ekonomskim prognozama, za ovu godinu predviđala rast crnogorske ekonomije od četiri odsto.
EK je u danas objavljenim prognozama, u koje je agencija Mina-business imala uvid, saopštila da će crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) u narednoj godini porasti 3,9 odsto, u odnosu na prethodni izvještaj u februaru u kojem je predviđala rast ekonomije od 4,1 odsto.
EK je snizila procjenu rasta crnogorske ekonomije u prošloj godini na 3,2 odsto sa februarskih 3,9 odsto.
EK je u izvještaju navela da je crnogorska ekonomija nakon snažne ekspanzije u prva tri kvartala prošle godne, u posljednjem tromjesečju značajno usporila, zbog oštrog stezanja državne potrošnje.
“Sa druge strane, privatna potrošnja je snažno porasla u posljednjem kvartalu”, navodi se u izvještaju EK.
Iz EK su naveli da turizam i kapitalni prijekti nastavljaju da budu glavni pokretači rasta, iako je njihov doprinos nestabilniji nego što se očekivalo.
„Potencijali rasta su sputani sporijim oporavkom kreditne aktivnosti banaka. Budžetski deficit je i dalje visok zbog rasta javnih investicija i socijalnih davanja“, kazali su iz EK.
Srednjeročni rast, kako su kazali, nastavlja da se oslanja na velike infrastrukturne projekte i strane direktne investicije.
Iz EK su dodali da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) projektovan na nešto ispod četiri odsto u ovoj i narednoj godini.
“Oporavak privatne potrošnje bi trebalo da bude pojačan nedavnim povećanjem penzija, plata u javnom sektoru i socijalnih davanja”, dodali su iz EK.
Iz EK su naveli da je deficit tekućeg računa i dalje znatan, iako je postepeno smanjenje zabilježeno tokom posljednjih godina.
Iz EK su kazali da dinamiku tržišta rada, uprkos nekim poboljšanjima, i dalje ometaju rigidnost, neusklađenost vještina i ograničenja na strani potražnje.
Iz EK su kazali da su troškovi u vezi izgradnje autoputa i zaduživanje počeli da 'uzimaju svoj danak' u prošloj godini, što je uzrokovalo rast državnog deficita i duga.
“Politička neizvjesnost u izbornoj godini pojavljuje se kao rizik za održivost javnih finansija i implementaciju strukturnih reformi”, kazali su iz EK.
Iz EK su kazali da važan rizik predstavlja neizvjesnost u vezi sa političkom situacijom i mogući dogovor između Vlade i opozicije u vezi podjele odgovornosti pred izbore, što bi moglo da odloži reforme neophodne da se stabilizuju javne finansije.
U EK prognoziraju sužavanje fiskalnih deficita u ovoj i narednoj godini, zbog efekta rasta, dok bi javni dug trebalo da poraste usljed kreditiranja autoputa.
U izvještaju EK navedeno je da bi stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori u ovoj godini trebalo da iznosi 17,1 odsto, a u narednoj 16,6 odsto.
Prema projekcijama, javni dug će ove godine iznositi 70,7 odsto BDP-a, a u narednoj će porasti na 74,4 odsto BDP-a.
Očekuje se da će budžetski deficit ove godine iznositi 6,2 odsto, a naredne 6,1 odsto.
Za ovu godinu EK prognozira Crnoj Gori inflaciju od 1,5 odsto, a za narednu dva odsto.