Predlog zakona o budžetu dobio zeleno svjetlo

  Za Predlog zakona glasalo je ukupno šest poslanika među kojima tri iz Demokratske partije socijalista (DPS) i poslanici Bošnjačke stranke, Almer Kalač, Albanske alternative, Nik Đeljošaj i nezavisni poslanik, Damir Šehović.

Protiv Predloga zakona su bili poslanici Socijalističke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanović i Srđan Milić, dok je uzdržan bio poslanik Pozitivne, Goran Tuponja.

Poslanik DPS-a, Zoran Jelić, ocijenio je da je predloženi budžet razvojni i socijalni, pri čemu je iznos kapitalnog budžeta od 334,8 miliona eura veći 50 miliona od prošlogodišnjeg što je, kako smatra, dobro.

„Državne garancije za narednu godinu su u iznosu od 26 miliona EUR. Ima li rizika od pada garancija i jesu li obezbijeđene kolateralom“, pitao je Jelić na sjednici Odbora.

Ministar finansija, Radoje Žugić rekao je da se nijedna garancija neće dati bez adekvatnog kolaterala.

„Dug po garancijama postoji, ali otplatili smo dio tog duga i nadamo se da smo ušli u zonu čistijeg poslovanja“, kazao je Žugić.

Jelić je naveo i da javni dug trenutno iznosi oko 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali da se u narednoj godini prognozira na 64 odsto BDP-a.

„Prema Zakonu o budžetu i fiskalnoj odgovornosti dužni ste da napravite sanacioni program. Planirate li to da uradite“, pitao je Jelić.

Žugić je odgovorio da će početkom septembra naredne godine doći ekspertska pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MFF) za izradu plana sanacije, čija izrada ne kasni.

Šehović je naveo da su pokazatelji od kojih se krenulo u planiranje budžeta rast BDP-a od 4,1 odsto, zaposlenosti 0,9 odsto, kredita 4,8 odsto i stopa inflacija oko 1,5 odsto krajnje realni parametri.

„Za ovu godinu se očekuje rast od 4,3 odsto, a u narednoj je za očekivati da krenu intenzivnije radovi na nekoliko kapitalnih projekata i samo po tom osnovu može se pretpostaviti da će to vući ekonomiju naprijed“, ocijenio je Šehović.

Prema njegovim riječima, budžet ima izrazito razvojni karakter pri čemu se u kapitalnom 246 miliona EUR odvaja za autoput.

„Kapitalni budžet je veći 50 miliona eura u odnosu na prošlu godinu, najveći u zadnjih osam godina čijom i visinom i strukturom sam zadovoljan. I ta ulaganja ne idu na uštrb socijalnih davanja koja su veća u odnosu na ovu godinu“, dodao je Šehović.

On je ocijenio da je Predlog zakona o zaradama u javnom sektoru morao biti uključen u raspravu o budžetu.

„Državni dug je planiran na nivou od 65 odsto BDP-a, i ako se tome doda dug opština i javnih preduzeća javni dug skače na 68 odsto, što je upozoravajući nivo i primičemo se gornjem nivou preko kojeg se država ne bi smjela dodatno zaduživati“, smatra Šehović.

Na sjednici Odbora je podržan Predlog izmjena zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, kojim je, između ostalog, predviđeno smanjenje stope kriznog poreza sa 13 odsto na 11 odsto.

Šehović je ocijenio da bi krizni porez u narednoj godini trebalo ukinuti, pri čemu bi se oslobodili biznis barijere, podstakli domaću tražnju, proširili poresku osnovicu i lišili privredne subjekte potrebe nepotrebnog administriranja i blagog povećanja zarada.

„U Crnoj Gori će biti novca, jer predlažemo zakon o zaradama u javnom sektoru koji povećava trošak bruto zarada za 13 miliona EUR. Možemo da nađemo rješenje da izađemo sa blažim povećanjem zarada, a da ukinemo krizni porez i da postignemo pozitivan efekat“, ocijenio je Šehović.

Žugić je kazao da je predloženi zakon o zaradama u javnom sektoru ključna komponenta fiskalne konsolidacije, kao i da se usaglašava sa sindikatima.

„Kada će on biti usvojen, o tome odlučujete vi u parlamentu. To nije samo zakon za funkcionere, već nešto što je mjera reda i transparentnosti i fiskalne održivosti“, rekao je Žugić.

Damjanović je kazao da će se u narednoj godini umjesto smanjenja izdataka pokušati povećati plate administraciji, pogotovo visokoj administraciji u izbornoj godini, a neka nova vlada će 2017. godine raditi plan sanacije.

„Potpuno je jasno da raste zaduženje, iznos za otplatu duga i kamata. Ne štedimo na garancijama nego nema prostora da se garancije daju, jer je preko 300 miliona eura izdato garancija, a neke prijete da padnu, poput onih izdatih za brodove“, precizirao je Damjanović.

Kada je riječ o kapitalnom budžetu, kako je kazao, nije problem ono što se planira već ono što se ostvari.

„Ostvareno je na nivou od 50 odsto. Kad izuzmemo ono planirano za autoput, kapitalni budžet za narednu godinu je na nivou onih od ranijih godina koji su ostvarivani 50 odsto. Taj će biti ostvaren 30 odsto“, smatra Damjanović.

On je naveo da je to primjer budžeta koji je pun voluntarizma, diskriminacije, bezobrazluka i paušalnog planiranja.

„Primjer voluntarizma je baletska škola Princeza Ksenija koja je bila u budžetu svih ovih godina, a sada je nestala iz budžeta. Primjer bezobrazluka je način kako se finansira Fitosanitarna uprava, gdje polovina budžeta ide na konsultanstke suluge“, rekao je Damjanović.

On je naveo da je saglasan da se dovede pod upit opstanak kriznog poreza naredne godine ili makar da se poveća taj prag za oporezivanje da javni funkcioneri uđu u taj prag i tako se nadomijeste ti gubici, ako zakon ne bi takav prošao.

„Oblast igara na sreću tri godine pokušavamo da promijenimo i donesemo zakon o igrama na sreću da država dobije 20 do 30 miliona EUR, ali neko to ne da. Sada dajemo novo rješenje i fokus stavljamo na legalne privređivače kladionice, dok kazina i terminali ostaju van dometa“, kazao je Damjanović.

Žugić je predložio da se u naredni petak održi sastanak sa svim zaiteresovanima u vezi oblasti igara na sreću i definišu red koraka u vezi toga.

„Online nadzor se u izradi samog projekta okončao. Internet klađenje se mora potpuno zaustaviti, odnosno zakonom definisati koncesiona ili poreska naknada“, rekao je Žugić.

Milić je kazao bi se kad tad trebalo pokrenuti pitanje faktoringa oko poreskog dugovanja.

„Registrovana nenaplaćena potraživanja su dobila na zamahu kada je Klub poslanika SNP-a tražio od vas da se napravi crna lista i bijela knjiga poreskih obveznika“, rekao je Milić.

Prema njegovim riječima, svaki treći eura je pozajmljen a za kamate će se platiti 77 miliona eura ove godine, a 393 miliona u maju, a 70 miliona eura za socijalna davanja.

Žugić je naveo da će se poreski dug sublimirati jačanjem regulacije.

„Pozivam vas da svi zajedno napravimo amandman i promijenimo Krivični zakonik i riješićemo najveći dio problema“, ocijenio je Žugić.

Tuponja je ocijenio da se nastavlja trend zaduživanja države.

„Ako posmatramo neko domaćinstvo koje svake godine troši više nego što prihoduje ne može biti dobro i taj domaćin rasprodaje svoja sredstva za rad, a taj novac nestaje i ne reinvestira se u prihodnu stranu. Porast javnog duga je neodrživ, ukoliko ne budemo imali brži i dinamičniji ekonosmki rast“, samtra Tuponja.