Vlada je danas usvojila Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, u iznosu od oko dvije milijarde EUR, koncipiran na način da se budžetska tekuća potrošnja u potpunosti finansira iz izvornih prihoda.
Ministar finansija, Darko Radunović kazao je da je Predlog zakona o budžetu u odnosu na ovogodišnji rebalans budžeta manji oko 25 miliona EUR, a u odnosu na Zakon o budžetu za ovu godinu 119 miliona EUR.
“Tekući budžet za narednu godinu planiran je na 863 miliona EUR, što je 91 milion EUR više u odnosu na ovu godinu. Budžet državnih fondova planiran je na nivou od 639 miliona EUR, što je 13 miliona EUR više”, rekao je Radunović nakon sjednice Vlade.
On je naveo da je kapitalni budžet za narednu godinu planiran na 263 miliona EUR, što je 52 miliona manje od ovogodišnjeg.
“Transakcije finansijskih izdataka, odnosno otplata duga i neizmirenih obaveza predviđeni su na nivou od 220 miliona EUR, što je 173 miliona EUR manje u odnosu na ovogodišnji”, kazao je Radunović.
Prema njegovim riječima, najviše zabrinjava značajan porast izdataka u tekućem budžetu, odnosno preko 90 miliona EUR usljed povećanja zarada u javnom sektoru i po osnovu naknada za majke sa troje i više djece.
“Pošlo se od pretpostavke da će budžetski deficit na kraju ove godine iznositi 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da će javni dug biti 66,5 odsto BDP-a, što je razlog da se uz njegovo usvajanje uradi plan fiskalne konsolidacije”, rekao je Radunović.
On je naveo da je došlo do naglog porasta javnog duga i deficita, pri čemu smanjenje javnog duga predstavlja veliki izazov na dugoročnom periodu za crnogorske finansije.
“Plan fiskalne konsolidacije usmjeren je na očuvanje povjerenja finansijskih tržišta u javne finansije Crne Gore uz definisanje paketa reformskih mjera u cilju sprovođenja značajne fiskalne konsolidacije na srednji rok. U skladu sa tim, projektovani budžetski deficit će se kretati silaznom putanjom, sa šest odsto BDP-a padaće do 3,9 odsto u 2019, da bi u 2021. prešao u zonu suficita u visini od 0,9 odsto BDP-a”, precizirao je Radunović.
Javni dug će, kako je dodao, rasti do 2019. godine kada će dostići 79,5 odsto BDP-a, nakon čega slijedi silazni trend i spustiće se na 74,1 odsto BDP-a u 2021. godini.
“Efekat mjera fiskalne konsolidacije je u ukupnom zbiru 126,95 miliona EUR. Na prihodnoj strani imamo efekat naplate zaostalog poreskog duga od 12 miliona EUR, jačanje fiskalne discipline poreskih obveznika 15 miliona EUR, ukidanje poreskih izuzeća 1,5 miliona, povećanje akciza na mineralna ulja 32 miliona EUR i smanjenje zarada javnih funkcionera minus 1,2 miliona EUR”, objasnio je Radunović.
Prema njegovim riječima, mjere na rashodnoj strani budžeta obuhvataju neusklađivanje bruto zarada po osnovu godina radnog staža, minulog rada u narednoj i 2018. godini, lineralno smanjenje ličnih primanja za grupe poslova A, B, C od osam odsto, kao i korekcija visine naknada za majke sa troje i više djece.
“Biće neophodno zaduživanje u visini do 455 miliona EUR, od čega je 221 milion za otplatu duga i obaveze iz prethodnog perioda, 200 miliona za potrebe finansiranja kapitalnog budžeta i izgradnje autoputa i 34 miliona za potrebe stvaranja fiskalne rezerve”, dodao je Radunović.
Osnovni ciljevi ekonomske politike su, kako je kazao, stalno funkcionisanje javnih institucija, tekuća potrošnja će se u potpunosti finansirati iz izvornih prihoda, smanjenje budžetskog deficita, nivo javnog duga na silazni trend i povećanje investicija u infrastrukturu.
Kamate će u narednoj godini iznositi 98 miliona EUR, dok je za otpremnine planirano 10,5 miliona EUR.
Generalni direktor Direktorata za budžet u Ministarstvu finansija, Nikola Vukićević kazao je da će otpremnine biti namijenjene svim radnicima koji su po važećim zakonskim propisima stekli to pravo.
Potpredsjednik Vlade, Milutin Simović kazao je da je Vlada uradila kredibilni plan sanacije budžetskog deficita i javnog duga koji u petogodišnjm periodu ima za cilj da smanji budžetski deficit ispod tri odsto i uspostavi rast javnog duga u odnosu na BDP, odnosno zaustavi trend rasta i dođe do njegovog postepenog obaranja.
On je naveo da su mjere na prihodnoj strani fokusirane na jačanju fiskalne discipline, naplatu poreskog duga i povećanju akciza na mineralna ulja.
“Imajući u vidu ukupni koncept budžeta, on je koncipiran da se budžetska tekuća potrošnja u potpunosti finansira iz izvornih prihoda i da zaduženje može da nastane samo za refinansiranje dijela duga i za kapitalne projekte”, rekao je Simović.
On je naveo da je bilo više ideja i preporuka kao što je povećanje stopa poreza na dodatu vrijednost (PDV) i poreza na dohodak fizičkih lica, da se obustavi usklađivanje penzija ili da se značajno umanje ukupna socijalna davanja, za šta se nijesu opredijelili.
“Umjesto toga smo na rashodnoj strani pošli od sebe, kao javnih funkcionera predlažući smanjenje plata osam odsto za grupe poslova za A, B i C. Zarade za grupu poslova D ostaće nepromijenjene”, naveo je Simović.
Takođe neće se usklađivati bruto zarade po osnovu minulog rada u narednoj i 2018. godini na sve zarade u javnom sektoru.
“Predložili smo i korekciju visine naknade po osnovu rođenja troje i više djece, u dijelu da se naknada od 336 EUR smanjuje na 264 EUR, a ona od 192 EUR se smanjuje na 144 EUR”, precizirao je Simović.