BrEXIT - sve što treba da znate

Velika Britanija će se u četvrtak, 23. juna izjasniti o tome da li će ostati u Evropskoj uniji.

Zašto je organizovan referendum?

Premijer Dejvid Kameron je svojevremeno obećao da će, ako pobedi na izborima 2015. godine, organizovati referendum o ovom pitanju. Od kada je Britanija postala član Evropske unije, zajednica evropskih država se mnogo promenila. "Vreme je i da se Britanci izjasne o evropskom pitanju", izjavio je Kameron.

Kako glasi referendumsko pitanje?

"Da li Velika Britanija (Ujedinjeno Kraljevstvo) treba da ostane član Evropske unije ili da napusti Evropsku uniju?".

Šta znači Brexit?

Reč je o skraćenici. BR - oznaka za Britaniju, a Exit u smislu izlaza.

Ko može da glasa?

Britanci, Irci i građani Komonvelta, koji su državljani UK više od 18 godina, kao i državljani Velike Britanije koji žive u inostranstvu. Pravo glasa imaće i građani Gibraltara (i dalje je pod kontrolom Velike Britanije). Pravo glasa nemaju državljani zemalja EU koji žive i rade u Britaniji, osim Iraca, Maltežana i Kiprana.

Ko čini Evropsku uniju?

Evropska unija (EU) je ekonomsko-političko partnerstvo koje čini 28 članica. Ideja se rodila u Francuskoj nakon Drugog svetskog rata sa osnovnom namerom da zemlje, koje zavise jedna od druge, ojačaju, pre svega, ekonomske odnose (da se napravi "jedinstveno tržište), sa jedinstvenom valutom (euro), a potom i političke, kako bi se sprečili novi sukobi i ratovi. Velika Britanija je zadržala svoju valutu - funti i u slučaju da ostane u Evropskoj uniji i dalje će zadržati svoju valutu (premijer Kameron je to više puta podvukao).

Ko je za izlazak Britanije iz EU?

Javnost u Britaniji je podeljena. Najglasniji zagovornik izlaska iz EU je UK Independance Party (Partija za nezavisnost Britanije). I u Konzervativnoj partiji, uključujući pet ministara, kao i pojedini predstavnici Laburističke partije takođe su za izlazak Velike Britanije iz EU.

Zašto su oni za izlazak Velike Britanije iz EU?

Oni smatraju da je EU kočnica razvoja Britanije i da je evropska zajednica uspostavila previše biznis pravila zbog kojih se iz Britanije odliva milijarde funti godišnje, a Ostrvo dobija malo zauzvrat. Oni takođe žele da Britanija uspostavi punu kontrolu nad svojim granicama i da smanje broj ljudi iz ostatka Evrope i sveta koji dolaze da traže posao. Jedan od osnovnih postulata/načela Evropske unije je sloboda kretanja, što znači i da za državljane zemalja članica EU nije potrebna viza. Protive se i ideji još povezanije/jedinstvenije unije, što vide kao stvaranje "Ujedinjenih Država Evrope".  Pristalice Brexit-a kažu da će se kratkoročna previranja nadoknaditi oslobađanjem od birokratskih ograničenja u EU, kao i mogućnošću da se suzbije velika imigracija iz drugih članica EU čiji građani trenutno žive u Velikoj Britaniji.

Ko je za ostanak u EU?

Premijer Dejvid Kameron najveći je zagovornik ostanka Velike Britanije u EU. Za to ima većinsku podršku svog kabineta (čak 16 ministara). Konzervativna partija je uzdržana po ovom pitanju, ali Laburistička partija, kao i još nekoliko manjih partija, apsolutno su za ostanak Velike Britanije u EU. Predsednik SAD Barak Obama nedavno je apelovao na Britance da ostanu u EU, a za to su i najveći oslonci EU - Francuska i Nemačka. Kameron je nedavno oštro kritikovao pristalice Brexit-a da "prodaju fantazije" i "ugrožavaju ekonomiju zemlje". Posebno se obratio onima iz redova Konzervativaca, koji su za izlazak iz EU. Kameron je optužio članove svoje vlade koji se zalažu za "izlazak" da se kockaju sa budućnošću zemlje željom da napuste zonu slobodne trgovine EU, koja pokriva oko polovinu britanske spoljne trgovine. "Dok oni valjaju fantastičnu politiku, u realnom svetu se naša privreda usporava zbog ogromne neizvesnosti koja visi nad britanskom ekonomskom budućnošću", rekao je Kameron.

Zašto su oni za ostanak Britanije u EU?

Pre svega iz ekonomskih razloga, jer je lakše plasirati britansku robu na jedinstvenom evropskom tržištu. Smatraju i da bi se imidž Britanije, eventualnim izlaskom iz članstva, narušio, da bi britanska politika i njen uticaj u Evropi oslabio, kao i da je mnogo lakše i komotnije ići u zajednici, nego solo. Rečju, ekonomska situacija bila bi nestabilnija, mada je to promenljiva kategorija. Smatraju i da je ekonomska pozicija Velike Britanije mnogo jača unutar Unije. I britanski privrednici (da je nazovemo Privredna komora Velike Britanije) većinom je za ostanak. Ima, međutim, i onih koji smatraju da bi britanski proizvodi dobili bolji plasman na svetskom tržištu kada bi Britanija bila sama.

ANKETE

Javnost u Britaniji je veoma podeljena po ovom pitanju. Prema poslednjim anketama, raste broj pristalica IZLASKA Britanije iz EU. Istraživanje (telefonska anketa) koje je objavljeno pre nekoliko dana pokazuje da je 53% Britanaca za izlazak iz EU, a 47% je za ostanak. To je prvi put da anketa beleži prednost glasača koji žele da izađu iz Unije. Ovo je i prvi put od maja da su pristalice izlaska u prednosti. Tada je 55% bilo za ostanak Britanije u EU.

U međuvremenu, pokrenuta je peticija za OTKAZIVANJE otkazivanje referenduma u Britaniji. Do sada je ovu peticiju potpisalo 43.000 ljudi. Peticija, koja je adresirana na britansku vladu, objavljena je na sajtu parlamenta. Ako peticija dobije 100.000 potpisa, onda se to pitanje razmatra u parlamentarnoj debati. List "Indipendent" piše da je peticija dobila na značaju posle ubistva laburističke poslanice Džo Koks 16. juna.

Šta kaže Banka Engleske?

Banka Engleske smatra da je referendum o izlasku iz EU "najveći trenutni rizik" za britansko i svetsko finansijsko tržište. "Glasanje za izlazak iz EU znatno bi izmenilo predviđanja proizvodnje i inflacije kao i okvir" monetarne politike, navela je britanska centralna banka i dodala da postoji rizik od usporavanja britanskog privrednog rasta. Ako Britanci 23. juna glasaju za izlazak iz Unije, domaćinstva će izmeniti potrošnju, a firme investicije što bi izazvalo smanjenje potražnje za radnom snagom kao i povećanje nezaposlenosti, upozorila je Banka. Pored toga, s obzirom na nedavna kretanja na deviznim tržištima moguće je da bi britanska funta nastavila da pada u odnosu na druge valute, a taj pad bi bio znatan u slučaju odluke o izlasku iz Unije. Banka je, takođe, upozorila da bi Bregzit mogao da negativno utiče i na svetsku privredu. U takvom kontekstu rast bi bio "znatno slabiji", a inflacija "dosta viša", navela je Banka. Time bi se iskomplikovao zadatak centralne banke koja bi bila primorana da bira između delovanja da stabilizuje potrošačke cene sa jedne strane, ili da, sa druge strane, podrži produktivnosti i zapošljavanja.

Poruke Britancima iz EU

Najoštriji do sada bio je francuski ministar finansija Emanuel Makron, koji je Britaniji poručio da će biti "značajna kao Gernzi" ako odluči da napusti EU. Gernzi je britanski krunski posed u Lamanšu, između obala Francuske i Engleske. Zajedno sa Džerzijem sačinjava grupu Kanalskih ostrva.  Gernzi nije deo Ujedinjenog Kraljevstva, niti Evropske unije, ali je direktno pod suverenitetom britanske krune koju predstavlja generalni guverner na ostrvu. Gernzijem neposredno rukovodi "bejlif", što je srednjovekovni oblik vladavine u Francuskoj, i on predsedava parlamentom i sudom. "Britanija će postati mala država na svetskoj mapi koja je izolovala samu sebe i koja je samu sebe izbacila van granica Evrope", izjavio je Makron za "Le Mond". Poručio je i ovo: "Ukoliko Britanci žele da ostanu u istoj poziciji na tržištu EU nakon izlaska, moraju da doprinesu evropskom budžetu kao što to čine Norvežani i Šveđani. Ukoliko London ne bude u stanju to da ispuni, izlazak će biti konačan".

Glas privrednika iz EU je sličan. Predstavnici pedesetak velikih evropskih industrijskih kompanija pozvali su Evropsku uniju da ostane jedinstvena i upozorili na pogubne posledice istupanja Velike Britanije. Evropski industrijski giganti uputili su otvoreno pismo u kojem pozivaju Evropsku uniju na jedinstvo i solidarnost. "Verujemo više nego ikada da Evropa mora da ostane ujedinjena i da radi na svom daljem napretku", navodi se u pismu.

Šta će biti sa državljanima EU koji žele da rade u Velikoj Britaniji ako ona napusti zajednicu?

To će, umnogome, zavisiti kakav će dogovor/aranžman u tom slučaju napraviti Velika Britanija i Evropska unija. Iskustvo govori da bi mogao da se primeni reciprocitet - dakle, ako Britanija bude tražila od državljana EU da ispune uslove za dobijanje radne vize/dozvole (kakve sada postoje za građane zemalja koje nisu članice EU). A moguće je da te dozvole neće biti tražene za poslove za koje postoji tražnja u Velikoj Britaniji.

Da li je neka zemlja do sada napustila EU ili bi Velika Britanija mogla da bude prva?

Da, Britanci bi bili prvi ako tako odluče. Nijedna zemlja do sada nije napuštala EU, osim Grenlanda, koji je teritorija Danske. Grenland je 1982. godine održao referendum na kojem se 52 odsto glasača izjasnilo protiv EU (Grenland inače ima do 60.000 stanovnika).

Koliko je Velika Britanija doprinela Evropskoj uniji i koliko je dobila zauzvrat?

Velika Britanija je jedan od 10 članova EU koja je unela više u zajednički budžet, nego što je iz njega dobila. Samo su Francuska i Nemačka dale više u zajedničku kasu. Najveću korist od EU, odnosno njenog budžeta, imaju Poljska, Mađarska i Grčka.

Ako bi Britanci izglasali NE Evropskoj uniji, kada bi i formalno izašli iz nje?

Sigurno ne odmah, već bi taj proces trajao najmanje dve, a možda i više godina. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je da će biti potrebno najmanje SEDAM godina za sprovođenje rezultata Bregzita u praksi, ukoliko Velika Britanija odluči da napusti EU.  "Najjednostavniji će biti raskid ugovora zaključenih izmedju Velike Britanije i EU, za šta će biti dovoljne dve godine", rekao je Tusk u intervjuu za nemački list Bild. Prema njegovim rečima, pravi problemi mogli bi nastati prilikom uspostavljanja novih odnosa Velike Britanije i svake od 27 preostalih članova Unije pojedinačno, jer bi taj proces mogao potrajati najmanje pet godina, bez garancija da će biti uspešan. Ako bi Britanci rekli NE Uniji, dok se taj proces izlaska ne završi, Velika Britanija bi morala da se povinuje svim dosadašnjim sporazumima i zakonima EU, ali ne bi učestvovala u njihovim donošejima.

Da li bi premijer, vlada i parlament Velike Britanije mogli da stopiraju izlazak iz EU čak i ako to bude želja naroda?

Tehnički, da. Ali, to bi bilo političko samoubistvo, jer bi išao/išli protiv volje građana iskazanog na referendumu.

Ako bi Britanija sada izglasala izlazak iz EU, da li bi mogla jednog dana da se vrati?

Da. Ali i to bi bio dugotrajan proces. Najpre, svaka zemlja-članica EU morala bi da se izjasni o povratku Britanije, a uz tobi to bio mukotrpan pregovarački proces. Prema propisima EU, zemlja koja aplicira za članstvo, mora da dobije odobrenje Evropske komisije, Evropskog parlamenta, ali i većine zemalja članica EU. Nova članica mora da prihvati euro kao valutu.