Tvrdnje američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) da su ključne informacije za hvatanje Osame Bin Ladena dobijene primenom surove tehnike saslušavanja pritvorenika, nisu tačne, zaključili su američki senatori.
Zvaničnici CIA su posle ubistva Bin Ladena 2011. godine u Pakistanu, rekli poslanicima da su ključnu ulogu u toj operaciji imali podaci dobijeni primenom surove tehnike ispitivanja osumnjičenih. Istu tvrdnju je kasnije u javnosti izneo i tadašnji šef CIA Leon Paneta.
Verovalo se da je jedan pritvorenik posle mučenja otkrio identitet Abu Ahmada al-Kuvajtija, koji je bio Bin Ladenov kurir i njegova veza sa svetom. Ispostavilo se da se u njegovoj kući i krio vođa Al Kaide, tako da je praćenje kurira bilo ključno za nalaženje Bin Ladena.
Ta priča, međutim, nije tačna, zaključuje se u izveštaju Senata.
"Pregledom izveštaja CIA utvrđuje se da prve dobijene informacije, kao i informacije koje CIA smatra najvažnijim podacima o Al-Kuvajtiju, nisu povezane s primenom unapređenih tehnika
ispitivanja CIA", navodi se u izveštaju objavljenom u utorak.
Zvaničnici CIA ipak i dalje tvrde da su ključni podaci dobijeni od pritvorenika podvrgnutih prisilnim metodama.
"Nemoguće je zasigurno znati da li smo mogli da iste informacije koje su nam pomogle da nađemo Bin Ladena dobijemo bez primene unapređenih tehnika", navela je obaveštajna agencija u pismenom odgovoru.
Poslanici navode i da je CIA više puta davala lažne navode kongresnim odborima.
Kako se dodaje u izveštaju, CIA je do značajnih podataka o Al-Kuvajtiju i njegovoj vezi s Al Kaidom došla drugim putem, uobičajenim obaveštajnim radom, i to mnogo pre nego što je informacije o njemu dobila od pritvorenika.
Tako su američki obaveštajci već znali fizički izgled i godište Al Kuvajtija i podatke o njegovoj porodici, kao i broj telefona i imejl.
CIA je odgovorila da su informacije bile "nedovoljne da se Al-Kuvajti izdvoji od mnogih drugih Bin Ladenovih saradnika, sve dok pomoću podataka dobijenih od pritvorenika nisu stavljene u kontekst i tako pomogle u boljem razumevanju njegove prave uloge i značaja u lovu na Bin Ladena".
"Kao takvi, podaci koje je CIA dobila od ovih pritvorenika jesu odigrali ulogu, u kombinaciji s drugim izvorima informacija, u hvatanju Al Kaide", tvrdi CIA.
U prvom reagovanju po objavljivanju izveštaja Senata, predsednik SAD Barak Obama osudio je takvo postupanje, ocenivši da su metodi koje je koristila CIA "u suprotnosti" s vrednostima te zemlje.
"Te tehnike su snažno oštetile ugled Amerike u svetu", naveo je Obama, koji je u predizobrnom obećanju rekao da će okončati program brutalnog ispitivanja osumnjičenih za terorizam, koji je odobren za vreme mandata Džordža Buša.
UN za sudsko gonjenje zvaničnika SAD
UN i organizacije za ljudska prava zatražili su sudsko gonjenje visokih američkih zvaničnika i agenata CIA koji su odobrili i vršili mučenja.
Visoki komesar UN za ljudska prava Zeid Raad al-Husein rekao je danas da je "kristalno jasno" da u skladu s međunarodnim pravom, SAD, koje su ratifikovale Konvenciju UN protiv torture 1994. godine, sada imaju obavezu da osiguraju da ti ljudi odgovaraju.
"U svim zemljama, ako neko počini ubistvo, njemu se sudi i odredi se zatvor. Ako počine silovanje ili krađu, sudi im se i idu u zatvor. Ako narede ili omoguće sprovođenje torture, što se smatra ozbiljnim međunarodnim zločinom, ne mogu jednostavno ostati nekažnjeni iz političkih razloga', rekao je Husein.
Generalni sekretar Ban Ki Mun izrazio je nadu da će izveštaj Obaveštajnog odbora američkog Senata o svirepoj tehnici ispitivanja CIA na tajnim lokacijama van zemlje označiti "početak procesa" ka sudskom progonu, jer je "zabrana torture apsolutna", rekao je portparol generalnog sekretara.
Ben Emerson, specijalni izvestilac UN za kontraterorizam i ljudska prava, rekao je da izveštaj SAD pokazuje da je postojala jasna politika vođena sa visokog nivoa u okviru Bušove adminisitracijae koja je dozvoljavala da se sprovode sistematski zločini i kršenja
međunarodnog humanitarnog prava.
Rekao je da međunarodno pravo ne dozvoljava da se da imunitet javnim zvaničnicima koji odobravaju upotrebu mučenja, i da se to odnosi ne samo na počinioce već i na one koji to planiraju i odobravaju.
"Činjenica da je politika otkrivena u ovom izveštaju odobrena na visokom nivou vlade SAD ne daje nikakvo opravdanje, time se čak povećava potreba za utvrđivanjem krivične odgovornosti", rekao je Emerson.
Izvršni direktor Hjuman rajts voča Kenet Rot izneo je slične ocene i rekao da će, ako ovaj važan proces govorenja istine ne dovede do pravnog gonjenja zvaničnika, mučenje ostati "politička opcija" za buduće predsednike.