Crna Gora bi trebalo hitno da sprovede strukturne reforme u cilju boljeg funkcionisanja domaćeg tržišta i podsticanja otvaranju radnih mjesta, ocijenio je šef Delegacije EU u Podgorici Mitja Drobnič.
„Što prije se Crna Gora pozabavi strukturnim slabostima, brže će se materijalizovati trend poboljšanja. Ako nešto treba naučiti iz bolnih procesa oporavka od krize je da nedovoljna dinamika strukturnih i institucionalnih reformi usporava razvoj svake zemlje“, rekao je Drobnič na konferenciji o upravljačkoj odgovornosti.
On je naveo da je EU pouzdan partner Crnoj Gori u borbi protiv izazova strukturnih reformi koje će podržati ekonomski razvoj. Ključne osnove koje oblikuju politički dijalog sa Crnom Gorom i politiku finansiranja su, prema riječima Drobniča, vladavina prava, ekonomsko upravljanje i reforma javne uprave.
„Ekonomsko upravljanje i reforma javne uprave imaju zajednički imenitelj, a to je upravljanje javnim finansijama. Kvalitet upravljanja javnim finansijama direktno utiče na ekonomsko upravljanje i razvoj“, saopštio je Drobnič na konferenciji koju je organizovalo Ministarstvo finansija u saradnji sa Delegacijom EU.
Konferencija je organizovana u okviru projekta pod nazivom Jačanje kapaciteta upravljanja EU sredstvima i opštih administrativnih procedura.
On je dodao da je kriza pokazala slabosti javne administracije i donosilaca odluka da ponude djelotvorna rješenja i oporave ekonomski rast i sigurnost.
„Finansijska kriza se pretvorila u krizu povjerenja u javne institucije i to na svim nivoima“, rekao je Drobnič.
On je dodao da je EU od propasti spasila funkcionalna tržišna ekonomija sa malim dobicima u produktivnosti i smanjenom konkurentnosti, ali i konsolidovana reakcija evropskih vlada i institucija, koje su preduzele mjere oporavka.
Ministar finansija, Radoje Žugić, kazao je da Crnoj Gori preostaje da prihvati odgovornost i pruži podršku promjenama koji će voditi modelu upravljanja i kontrole zasnovanom na međunarodno prihvaćenim principima i standardima.
„Da bi došli do odgovornog upravljanja javnim sredstvima neophodno je da se utvrde osnovni principi na kojima će se temeljiti rad i odgovornost. Prvi princip je da ne možemo trošiti više od poreskog kapaciteta privrede i stanovništva, a takođe je neophodno sagledati adekvatno poresku osnovu i bazu“, rekao je Žugić.
On je naveo da fiskalna konsolidacija podrazumijeva dostizanje većih stopa ekonomskog rasta kroz snaženje produktivnosti, snižavanje troškova i racionalizaciju.
„Ne smijemo napraviti nivo javnog duga koji ćemo ostaviti našim potomcima. Moramo odvojiti tekuću i kapitalnu potrošnju. Za kapitalnu moramo imati veći stepen razumijevanja, jer je to dominantno razvojna komponenta koja kreira više nivoe bruto domaćeg proizvoda (BDP) i smanjivanje nivoa javnog duga“, saopštio je Žugić.
On je dodao da se ne smije dozvoliti da se kroz tekuću potrošnju generiše novi javni dug.
„Onda bi to značilo da ga ostavljamo novim generacijama i da nemamo odgovornost u upravljanju javnim finansijama. To su osnovni principi na kojima treba da temeljimo našu odgovornost prema javnim sredstvima“, saopštio je Žugić.
On je kazao da je cilj sprovođenja reforme u oblasti sistema unutrašnih kontrola osiguranje dobrog upravljanja javnim sredstvima.
„Svjesni smo značaja usaglašavanja postojećeg modela upravljanja javnim finansijama sa međunarodno prihvaćenim principima. Uspostavljanje usaglašenog modela upravljanja javnim finansijama trebalo bi da omogući javnom sektoru stvaranje savremenog modela, koji će biti zasnovan na principima odgovornosti i transparentnosti“, rekao je Žugić.
On smatra da fiskalno ograničeno upravljanje nema alternativu, dok je odgovornost ključna komponenta dobrog upravljanja.
„Rukovodioci u javnom sektoru moraju biti svjesni odgovornosti za efekte i javna sredstva kojim upravljaju, kao i da obezbijede mehanizme kontrole koji će rizike svesti na prihvatljiv nivo“, kazao je Žugić.
On je dodao da je neophodno jačati odgovornost rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru i da nedostatnost sredstava ne smije biti opravdanje za neostvarivanje ciljeva.
„Vještina rukovođenja se ogleda upravo u tome da se sa ograničenim sredstvima ostvare maksimalni efekti. Budžetska sredstva su uvijek ograničena, ali uz efikasnije upravljanje i kontrolu može se mnogo postići“, saopštio je Žugić.
Glavni savjetnik u Generalnom direktoratu za budžet Evropske komisije, Robert Gielisse, smatra ad Crna Gora može biti ponosna na ono što je postigla 2006. godine.
„Ovdje smo da pomognemo da se obezbijedi finansijsko upravljanje koje je u skladu sa očekivanjima i modernim idejama decentralizovanog upravljanja, gdje rukovodioci ne razmišljaju o novcu, već o rezultatima koje treba da obezbijede. To je najveći izazov“, rekao je Gielisse.
On je kazao da je jedan od najvećih izazova promjena administrativnog upravnog mentaliteta rukovodstva.
„Pojam pozivanja na odgovornost je veoma bitan. Pojama odgovornosti podrazumijeva da kažete ono šta će te raditi i uradite ono što ste rekli“, naveo je Gielisse.
On je naveo da je EU pouzdan partner Crnoj Gori u borbi protiv izazova strukturnih reformi koje će podržati ekonomski razvoj. Ključne osnove koje oblikuju politički dijalog sa Crnom Gorom i politiku finansiranja su, prema riječima Drobniča, vladavina prava, ekonomsko upravljanje i reforma javne uprave.
„Ekonomsko upravljanje i reforma javne uprave imaju zajednički imenitelj, a to je upravljanje javnim finansijama. Kvalitet upravljanja javnim finansijama direktno utiče na ekonomsko upravljanje i razvoj“, saopštio je Drobnič na konferenciji koju je organizovalo Ministarstvo finansija u saradnji sa Delegacijom EU.
Konferencija je organizovana u okviru projekta pod nazivom Jačanje kapaciteta upravljanja EU sredstvima i opštih administrativnih procedura.
On je dodao da je kriza pokazala slabosti javne administracije i donosilaca odluka da ponude djelotvorna rješenja i oporave ekonomski rast i sigurnost.
„Finansijska kriza se pretvorila u krizu povjerenja u javne institucije i to na svim nivoima“, rekao je Drobnič.
On je dodao da je EU od propasti spasila funkcionalna tržišna ekonomija sa malim dobicima u produktivnosti i smanjenom konkurentnosti, ali i konsolidovana reakcija evropskih vlada i institucija, koje su preduzele mjere oporavka.
Ministar finansija, Radoje Žugić, kazao je da Crnoj Gori preostaje da prihvati odgovornost i pruži podršku promjenama koji će voditi modelu upravljanja i kontrole zasnovanom na međunarodno prihvaćenim principima i standardima.
„Da bi došli do odgovornog upravljanja javnim sredstvima neophodno je da se utvrde osnovni principi na kojima će se temeljiti rad i odgovornost. Prvi princip je da ne možemo trošiti više od poreskog kapaciteta privrede i stanovništva, a takođe je neophodno sagledati adekvatno poresku osnovu i bazu“, rekao je Žugić.
On je naveo da fiskalna konsolidacija podrazumijeva dostizanje većih stopa ekonomskog rasta kroz snaženje produktivnosti, snižavanje troškova i racionalizaciju.
„Ne smijemo napraviti nivo javnog duga koji ćemo ostaviti našim potomcima. Moramo odvojiti tekuću i kapitalnu potrošnju. Za kapitalnu moramo imati veći stepen razumijevanja, jer je to dominantno razvojna komponenta koja kreira više nivoe bruto domaćeg proizvoda (BDP) i smanjivanje nivoa javnog duga“, saopštio je Žugić.
On je dodao da se ne smije dozvoliti da se kroz tekuću potrošnju generiše novi javni dug.
„Onda bi to značilo da ga ostavljamo novim generacijama i da nemamo odgovornost u upravljanju javnim finansijama. To su osnovni principi na kojima treba da temeljimo našu odgovornost prema javnim sredstvima“, saopštio je Žugić.
On je kazao da je cilj sprovođenja reforme u oblasti sistema unutrašnih kontrola osiguranje dobrog upravljanja javnim sredstvima.
„Svjesni smo značaja usaglašavanja postojećeg modela upravljanja javnim finansijama sa međunarodno prihvaćenim principima. Uspostavljanje usaglašenog modela upravljanja javnim finansijama trebalo bi da omogući javnom sektoru stvaranje savremenog modela, koji će biti zasnovan na principima odgovornosti i transparentnosti“, rekao je Žugić.
On smatra da fiskalno ograničeno upravljanje nema alternativu, dok je odgovornost ključna komponenta dobrog upravljanja.
„Rukovodioci u javnom sektoru moraju biti svjesni odgovornosti za efekte i javna sredstva kojim upravljaju, kao i da obezbijede mehanizme kontrole koji će rizike svesti na prihvatljiv nivo“, kazao je Žugić.
On je dodao da je neophodno jačati odgovornost rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru i da nedostatnost sredstava ne smije biti opravdanje za neostvarivanje ciljeva.
„Vještina rukovođenja se ogleda upravo u tome da se sa ograničenim sredstvima ostvare maksimalni efekti. Budžetska sredstva su uvijek ograničena, ali uz efikasnije upravljanje i kontrolu može se mnogo postići“, saopštio je Žugić.
Glavni savjetnik u Generalnom direktoratu za budžet Evropske komisije, Robert Gielisse, smatra ad Crna Gora može biti ponosna na ono što je postigla 2006. godine.
„Ovdje smo da pomognemo da se obezbijedi finansijsko upravljanje koje je u skladu sa očekivanjima i modernim idejama decentralizovanog upravljanja, gdje rukovodioci ne razmišljaju o novcu, već o rezultatima koje treba da obezbijede. To je najveći izazov“, rekao je Gielisse.
On je kazao da je jedan od najvećih izazova promjena administrativnog upravnog mentaliteta rukovodstva.
„Pojam pozivanja na odgovornost je veoma bitan. Pojama odgovornosti podrazumijeva da kažete ono šta će te raditi i uradite ono što ste rekli“, naveo je Gielisse.