Haos u Belorusiji zbog izbora se ne smiruje, nezadovoljstvo naroda je eskaliralo, svet je "ogorčen" na predsednika Aleksandra Lukašenka, a on nema nameru da menja svoj stav. Šta je zapravo bilo okidač svemu ovom..
Beloruska centralna izborna komisija je 14. avgusta potvrdila rezultate predsedničkih izbora 2020. godine prema kojima je Aleksandar Lukašenko osvojio šesti mandat na vlasti sa 80,1 odsto glasova.
Mnogi Belorusi, možda velika većina, veruju da je ova ubedljiva pobeda lažirana, a protesti prete da dovedu do rušenja "poslednjeg evropskog diktatora".
Mnogi članovi lokalnih izbornih odbora takođe kažu da su rezultati glasanja bili lažni. Pod uslovom anonimnosti, grupa ovih izbornih radnika u Minsku otkrila je šta se sve dešavalo.
Momak koji se predstavio kao "Anton" ispričao je za ruski sajt "Meduza" kako je prisustvovao lažiranju izbora.
On je došao da volontira u jednom biralištu u lokanoj školi, pa je u toku tri dana ranog glasanja provodio po četiri sata tamo.
Kako je rekao, na glasanju je bio prisutan jedan nezavisni posmatrač, kojeg su radnici te škole često izvodili napolje iz "tehničkih razloga", koji su navodno sprečavali da on bude tada prisutan.
Te periode bez posmatrača su iskoristili - na kraju jednog dana kada je glasalo svega 20-ak ljudi, izbrojali su više od 70 glasova.
Anton je rekao da je moguće da su upisivali i mrtve stanovnike kao glasače, a jedan prijatelj mu je posle rekao da je tako i njegov mrtav otac "glasao".
Tih dana ranog glasanja, on je odnosio glasačke listiće do domova starijih ljudi, koji nisu krili da su glasali za Lukašenka.
Međutim, na glavni dan izbora, mnogi su došli sa belim trakama, simbolom opozicije.
Grubo brojanje glasačkih listića do 9. avgusta sugerisalo je da je kandidat opozicije Svetlana Tihanovska osvojila više od 60 odsto glasova.
Doduše, mnogi glasački listići za Tihanovsku su odbačeni kao tehnički nepravilni jer su ljudi na njima stavili još ponešto, poput svojih potpisa na marginama („iz nepoverenja“, kaže Anton), što je zabranjeno.
Predsedavajući birališta i sekretar bili su odgovorni za računanje rezultata, a Anton kaže da je pokušao da nadgleda njihov rad što je moguće bliže.
Nakon 30-40 minuta objavili su da je Lukašenko osvojio više od 50 odsto glasova, a Tihanovska samo 20 odsto.
- Ostali članovi komisije su počeli da gledaju oko sebe i pitaju se: "Šta se upravo desilo? Tihanovska je jasno pobedila" - izjavio je Anton za Meduza.
Kako je rekao, on je kao i svi volonteri morao da potpiše te rezultate. To je uradio jer se plašio šta bi moglo da se desi ako odbije. Kada su predsedavajući i sekretar otišli da dostave glasačke listiće Centralnoj izbornoj komisiji, ostali radnici i volonteri na biračkim mestima su i dalje bili zbunjeni.
Tada je proradio internet i saznali su da su druga biračka mesta izveštavala o pobedama za Tihanovsku.
- Cela komisija je sedela tamo i shvatili smo da nam je namešteno. Neko je počeo da plače. Potpisali smo sporazum bez prisile, voljno, ali iz straha od posledica - kaže Anton, koji se posle pridružio demonstrantima.
Jedna od volonterki, studentkinja koja se predstavila kao Margarita ima slično iskustvo.
Kao i Anton, i Margarita je radila nekoliko četvoročasovnih smena tokom ranog glasanja, a zatim 9. avgusta posvetila ceo dan svog vremena izborima.
Ponovo se činilo da se glasački listići pojavljuju niotkuda - volonteri kažu da se samo nekolicina ljudi pojavila da glasaju rano, ali su posle njih ostale desetine glasačkih listića.
Na dan izbora većina glasača je nosila bele trake opozicije, ali pojavilo se manje ljudi nego što je Margarita očekivala.
Bilo je i određenih nepravilnosti, poput muškaraca i žena koji su se pojavili bez beloruskog državljanstva (imali su samo prebivalište), ali su ipak navedeni u biračkom spisku njenog okruga.
- Nije jasno kako su završili tamo - rekla je Margarita za "Meduzu".
Kao i Anton, ona kaže da je Lukašenko pobedio na ranom glasanju na njenom biračkom mestu.
- Bila sam jako uznemirena, ali to je verovatno, jer su ljudi koji su glasali za Tihanovsku došli tek 9. avgusta - rekla je ona.
Postoji još jedan razlog zbog kojeg je Lukašenko možda nadmašio svoju rivalku na prevremenom glasanju: kutije sa ovim glasačkim listićima ponekad nisu bile vidljive, mada su zapečaćene na kraju svake smene.
Ipak i pored toga Tihanovska je 9. avgusta privukla šest puta više glasova nego predsednik, kaže Margarita.
Na osnovu razgovora sa volonterima na drugim biračkim mestima, ona kaže da je tada u nedelju zaključila da je opozicija očigledno pobedila u trci, iako nije bila sigurna kojim rezultatom.
Uprkos onome što je bilo očigledno Margariti, predsedavajuća na tom biračkom mestu pregledala je glasačke listiće i objavila poraz Tihanovske.
Prizor koji se odvijao bio je ponavljanje onoga čemu je Anton prisustvovao u svom kvartu: suze i neverica.
Margarita je ispričala da su njoj i drugim studentima volonterima pretili da mora da potpiše rezultate inače bi mogla da ima problema na fakultetu.
Ipak, ona i mnogi drugi su ispričali svima koje znaju šta su videli na biralištu. Kao i Anton, i ona se pridružila protestima.
Volonter koji se predstavio kao Konstantin opisao je kako su na biralištu od njega i drugih volontera tražili da stave svoje potpise na papir na kojem će tek kasnije biti upisani rezultati.
Oni koji su se tome usprotivili, oterani su kućama. Kada se pobunio zbog nepravilnog brojanja glasova, oterali su i njega.
Kaže da je kasnije razgovarao s nekim od ostalih volontera.
Oni su opisali isti niz događaja koje su videli i Anton i Margarita: Lukašenko je dobio više glasova tokom ranog glasanja, ali je Tihanovska prikupila pet puta više glasova na dan izbora. Ipak, komisija je zabeležila više od 500 glasačkih listića za Lukašenka i samo oko 100 za Tihanovsku.
- Izvukli su te figure iz vazduha. A onda su primorali sve da se potpišu na te rezultate - rekao je on.
Volonter po imenu Jegor je imao i zastrašujući susret sa specijalnim jednicama policije.
Kada je obavljeno glasanje u nedelju, članovi komisije izračunali su ubedljivu pobedu Tihanovske.
Tokom ranog glasanja izgubila je od Lukašenka, otprilike 70 glasova prema više od 300. Međutim, na dan izbora, prikupila je više od 1.000 glasova protiv 150 koji su bili za Lukašenka.
Jegor kaže da je njegova grupa napisala te rezultate i potpisala ih.To je bilo to. Bar je tako mislio.
Sa konačnim rezultatima, predsedavajući je trebalo da pošalje te informacije izvan birališta.
Umesto toga, predsedavajući je nestao na neko vreme, pre nego što se vratio da pokupi zapečaćene listiće, obećavajući da će uskoro objaviti rezultate.
Kada su radnici komisije izašli napolje tamo gde je trebalo da budu objavljeni rezultati glasanja, videli su ih da ih čekaju policijske jedinice za sprečavanje nereda.
- U autobus. Idemo - rekli su svima. - Nije bilo herojstva - kaže Jegor i objašnjava da niko nije odbio poziv.
- Kada sedite u autobusu prepunom policajaca specijalaca, na prozorima su navučene zavese i odvode vas ko zna gde, vaš um počinje da paniči - priseća se on.
Koliko god da je to tada izgledalo grozno, službenici su samo odveli grupu do zgrade lokalnog izvršnog odbora, gde su predsedavajući i njegov sekretar izašli i ušli unutra. Svi ostali otišli su do svojih automobila i odvezli se kući.
Centralna izborna komisija kasnije je izvestila da su rezultati okružnog mesta objavljeni, ali to nije tačno, rekao je Jegor za "Meduzu". Kaže da je čuo i za druga biračka mesta koja su dobijala slične posete policije za sprečavanje nereda.