"Najgore što može da se dogodi je da vlade ograniče protok hrane", rekao je za Gardijan Maksimo Torero, glavni ekonomista u FAO.
"Najgore što može da se dogodi je da vlade ograniče protok hrane", rekao je za Gardijan Maksimo Torero, glavni ekonomista u FAO, dodajući da ćemo se uskoro možda suočiti sa posledicama takvih poteza.
Primera radi, Rusija je zaustavila izvoz heljde i drugih žitarica na 10 dana počev od 20. marta, a susedni Kazahstan je sledio ruski primer i uveo ograničenja na izvoz pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i suncokretovog ulja, prenosi Raša tudej.
Zvaničnik UN upozorava da protekcionističke mere i trgovinske barijere samo pogoršavaju situaciju, stvarajući "ekstremnu nestabilnost".
Drugi problem je taj što nekim zemljama sada nedostaje radna snaga za žetvu useva, delimično zbog zatvaranja granica i mera izolacije i ograničenja kretanja.
Pošto koronavirus hara Evropom, poljoprivrednici u Francuskoj, Španiji i Italiji ukazuju na problem da će voće i povrće brzo sazreti i ostati da truli ako se situacija ne promeni, prenosi "Blumberg".
Uzgajivači jagoda i špargle već su suočeni sa tim problem, a slična situacija će možda zadesiti i proizvođače zelene salate i paradajza, luka i graška.
"Koronavirus utiče na radnu snagu i logistički problemi postaju sve važnije pitanje", rekao je Torero, prema pisanju Gardijana.
Dodao je da bi trebalo da se uvedu posebne mere kako bi se održavao lanac snabdevanja hranom.
Da ne bi propale tone žitarica na njivama, Nemačka, kojoj nedostaje oko 300.000 radnika, otvorila je specijalni veb sajt kako bi okupila na jednom mestu pljoprivrednike koji su problemu i one koji mogu da pomognu.