Prva dama Turske upozorava da je Izrael prešao "crvenu liniju" u Gazi.
Dok sukob između Izraela i palestinskog pokreta Hamas besni u Pojasu Gaze, prva dama Turske Emine Erdogan rekla je za Njuzvik da njena zemlja predvodi napore da se pruži humanitarna pomoć opkoljenoj teritoriji i zahteva momentalni prekid vatre.
Doživotna društvena aktivistkinja i žena Redžepa Tajipa Erdogana, koji je u maju ponovo izabran za predsednika jedne od najmoćnijih i najuticajnijih nacija na Bliskom istoku, Emine Erdogan lično se umešala u sukob u Gazi, dok humanitarna kriza u ovoj enklavi rapidno raste. Prošle nedelje je predvodila samit "Ujedinjeni za Mir u Palestini" u Istanbulu u pokušaju da ojača međunarodnu solidarnost i saradnju po tom pitanju.
Ona je za Njuzvik objasnila zašto Turska, zvanično nazvana Turkie, forsira veći pritisak na Izrael, koji je negirao bilo kakvo kršenje međunarodnog prava u svojoj borbi protiv Hamasa nakon iznenadnog napada ove grupe 7. oktobra bez presedana i zašto veruje da nacije širom sveta, uključujući i druge saveznice u NATO, Sjedinjene Države, moraju da istupe.
- Pre i nakon što ste postali prva dama, bili ste veoma uključeni u različite društvene projekte, posebno što se tiče žena i dece. Na osnovu ove ekspertize, možete li reći kako vidite trenutnu situaciju u Gazi usred ovog rata?
"Od kraja prošlog veka čovečanstvo je, nažalost, bilo svedok mnoštva ratova, sukoba i velikih razaranja. Značajan deo ovih humanitarnih kriza dogodio se u našim susednim regionima, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Siriju, Ukrajinu i Libiju. Svi ovi sukobi otkrivaju grubu činjenicu: žene i deca su neproporcionalno pogođeni štetnim posledicama koje donose.
Danas, kao rezultat izraelskih napada na okupirane palestinske teritorije, a posebno na Gazu, svedoci smo gnusnih posledica koje rat može imati na žene i decu. Dok Izrael oslobađa neviđenu salvu bombi i metaka na civile u Palestini, naša kolektivna reakcija je krajnje užasna i zabrinjavajuća.
Žene i deca čine 73% od oko 12.300 Palestinaca ubijenih do danas. Kakvo valjano opravdanje može imati država da površinu grada pretvori u pakao za sva živa bića, a podzemlje u nekropolu dece? Ovo nije moja definicija; to su rekli generalni sekretar UN Antonio Gutereš i portparol UNICEF-a Džejms Elder. Danas, petoro dece gine u Gazi svakog sata, a sedam beba se rađa među bombama.
S jedne strane, Izrael izaziva desetine hiljada mrtvih i povređenih gađajući škole, bolnice, bogomolje, objekte UN, pa čak i humanitarne koridore, dok s druge strane čini 18 od 35 bolnica na teritoriji Gaze nefunkcionalnim. Dok još uvek nosimo agoniju prevremeno rođenih beba koje smo izgubili kada su bolničke mašine otkazale zbog nedostatka struje, bili smo svedoci da je Izrael namerno i posebno gađao bolničke ustanove intenzivne nege. Bolnica tursko-palestinskog prijateljstva u Gazi, koju smo izgradili kao Turkie, takođe je bila meta izraelske vojske. Na meti izraelskih vazdušnih udara našle su se i medicinske ustanove koje se brinu o obolelima od raka.
Nažalost, u regionu nema sigurnog utočišta za 1,5 miliona stanovnika Gaze koji su prisilno raseljeni. Među ovim osobama ima trudnica, majki sa bebama, dece sa posebnim potrebama. Možete li zamisliti koliko im je teško da se nose sa uslovima sukoba i raseljavanja?
Svako dete ima pravo na siguran i udoban dom, kao i na dobro obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, bez obzira gde je rođeno. U pogledu pristupa pravima i mogućnostima, ne vidimo nikakvu razliku između palestinske dece i dece iz Ukrajine, Evrope, Amerike, Turske ili drugih nacija", odgovorila je Emine novinaru Njuzvika.
- Tokom ovog sukoba, mnogi u islamskom svetu su optuživali muslimanske zemlje da ne čine dovoljno da podrže humanitarne potrebe naroda Gaze. Kako Turska pokušava da ublaži patnje tamošnjih Palestinaca i šta se tačno obezbeđuje?
"Ovo što se sada dešava u Gazi ne može se čak ni opisati kao rat. Sa svojom najsavremenijom tehnologijom i oružjem, ovo je država koja reaguje organizacionim refleksima i sledi način kolektivnog kažnjavanja bez diskriminacije između muškaraca i žena, dece i starih. Kažem organizacioni refleks jer i u vreme rata postoji zakon koji se pridržavaju civilizovane države. Međutim, vidimo da Izrael zanemaruje čak i najosnovnija pravila međunarodnog prava u Palestini, kao što su nediskriminacija, upotreba proporcionalne sile i zabrana upotrebe hemijskog i biološkog oružja.
Trenutno u Palestini, jedna zaraćena država očigledno čini ratne zločine, koji predstavljaju zločine protiv čovečnosti, kršeći univerzalne humanitarne vrednosti i međunarodno pravo. Ne možemo smatrati takve zločine problemom koji pogađa samo Palestinu, region ili muslimanske zemlje. Akumulacija globalnih zajedničkih vrednosti i međunarodnog prava, koje Izrael sada neodgovorno kvari, došlo je na račun velikih ratova i gubitaka, čiji je Izrael nekada bio žrtva. U nastojanju da se spreči ponavljanje sličnih stradanja, gubitaka i tragedija, zabranjuje se i ograničava upotreba nasilja i regulišu pravni akti koji su dozvoljeni u vreme rata. U stvari, Izrael cilja na ovu zajedničku akumulaciju vrednosti i zakona sa svakom bombom bačenom u Gazi, nanoseći nepovratne rane globalnoj savesti. U takvom scenariju, imperativ je pitati pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zvaničnike UN i zapadne zemlje koje tvrde da su branioci globalnih vrednosti: Šta čekate? Zašto ne obezbedite prekid vatre, hitnu isporuku humanitarne pomoći regionu, i okončanje krize koja ugrožava globalnu bezbednost?
Usred sukoba u kojem su civili bili eksplicitno i u potpunosti meta, stalne članice Saveta bezbednosti bile su te koje su glasale protiv Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Gazi koja poziva na prekid vatre. Zašto ove zemlje, koje imaju sposobnost da spreče krizu, uzdržavaju se od prihvatanja odgovornosti kada je istorija puna primera masovnih ubistava i ratova koji se mogu sprečiti? Želela bih nedvosmisleno da kažem da nijedna ideologija, politički interes ili ekonomska dobit nisu vredniji od života nevinog čoveka.
Muslimani i džamije nisu jedine mete izraelskih napada; Hrišćani i Jevreji u Gazi takođe su na meti bombi. Žudimo za svetom u kome ne pristupamo potlačenim, nevinim, izbeglicama i potrebitima na osnovu verskih, jezičkih ili rasnih razlika, već se prema svima odnosimo jednako i pravedno. Kao Turska, naša srca kucaju gde god postoji ugnjetavanje u svetu, kao što smo radili u prošlosti. Svim raspoloživim sredstvima i institucijama, a posebno inicijativom našeg predsednika, uporno ulažemo značajne napore da razotkrijemo masakr međunarodnoj zajednici i zaustavimo napade koji su u toku.
U svojstvu prve dame, vodila sam telefonsku diplomatiju sa nekoliko žena drugih šefova država i vlada iz regiona i šire kako bih istražila potencijalne saradnje, sa posebnim fokusom na distribuciju humanitarne pomoći u Pojasu Gaze. Iako svaka od nas ima moćan glas kao prve dame, naša kombinovana snaga je još jača. 15. novembra bila sam domaćin samita "Ujedinjenih za mir u Palestini u Istanbulu" da budem kolektivni glas palestinskog naroda i čovečanstva. Na kraju samita, mi, kao 19 žena šefova država i vlada i predstavnika zemalja, obratili smo se međunarodnoj štampi i uputili zajednički apel međunarodnoj zajednici za hitan prekid vatre i punu isporuku humanitarne pomoći regionu.
Štaviše, u Tursku smo premestili skoro 1.500 ukrajinske dece koja su bila pogođena sukobom u Ukrajini, uključujući i neke sa posebnim potrebama, kojima naše institucije nastavljaju da obezbeđuju sve njihove potrebe. Pokrenuli smo sličnu inicijativu sa Ministarstvom porodice i socijalnih usluga da se deca koja su izgubila porodice u Gazi presele u Tursku. Lično pažljivo pratim proces.
Turska je uz podršku Egipta poslala 10 aviona humanitarne pomoći preko 230 tona na aerodrom El Ariš. Pored toga, nastavljaju se naše pripreme za slanje dva civilna broda humanitarne pomoći u region. Ranije je u Egipat stigao veliki brod sa 50 kontejnera napunjenih medicinskom i drugom pomoći. Drugi brod je krenuo iz Izmira noseći oko 500 tona materijala pomoći koji će biti dostavljen u Gazu. Brod ima opremu, uključujući lekove, medicinske uređaje, osam poljskih bolnica, 20 vozila hitne pomoći i medicinski materijal.
Naša zemlja će nastaviti da ulaže napore da pruži sve vrste podrške palestinskom narodu u potpunosti u okviru humanitarne pomoći. Moram da istaknem da Turska ostaje kao jedna od ključnih zemalja za rešavanje kriza i problema u regionu. Spremni smo da uložimo neophodne napore, uključujući i kao garant, da očuvamo mir koji treba da se uspostavi u ovom kontekstu", navela je prva dama Turske.
- Jedna od drugih kritika koje često čujemo je da takva pomoć rizikuje podršku Hamasu i drugim naoružanim palestinskim frakcijama u Gazi. Da li Turska ima uspostavljene procese koji osiguravaju da ova pomoć ide civilima, i ako jeste, koje su one?
"Za samo 40 dana, više od 25.000 tona bombi bačeno je na Gazu, grad od 2,5 miliona ljudi koji se prostire na 365 kvadratnih kilometara i dom najgušće populacije na svetu. Ovo podrazumeva bacanje eksploziva ekvivalentnog dve atomske bombe u malom, ali gusto naseljenom području kao što je Gaza.
Ako namera Izraela nije da nasilno raseli Palestince iz Gaze i potom otme njihovu zemlju, već radije da mirno koegzistira sa Palestincima u skladu sa rezolucijama UN i postojećim sporazumima, onda je njegova posvećenost očuvanju palestinskih prava trebalo da nadmaši njegovo neprijateljstvo prema Hamasu. Nažalost, opaske visokih zvaničnika, napadi izvedeni na osnovu lažnih optužbi i ratni zločini koje su već počinili pokazuju da je Izrael više zainteresovan za rat, sukobe i političke i vojne koristi za koje veruju da bi to doneli njih nego u miru.
Međutim, ako želimo da postignemo pravedan, trajan i održiv mir, moramo dati palestinskoj omladini priliku da živi u budućnosti koja zaslužuje ljudsko dostojanstvo - budućnost koja nudi drugu opciju osim ubijanja. Kakvu budućnost može da zamisli dete kada mu je dom uništen projektilima, njegovo sklonište UN bombardovano, izgubi članove porodice u napadima, nema gde bezbedno da ode, a ne može čak ni da pronađe bolnicu da mu izleče rane? Ili kako treba da reaguje na gnusni progon kojem je podvrgnut? Kako mlada Palestinka, lišena najosnovnijih ljudskih prava i okružena patnjom, smrću i gubitkom, da ne odgovori nasiljem?
Trenutno pokušavamo da predvodimo međunarodne inicijative za okončanje humanitarne krize u Palestini i jačanje saradnje sa zemljama regiona, posebno Egiptom. S tim u vezi, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, maksimalno ćemo iskoristiti naše mogućnosti da što pre obezbedimo prekid vatre, a zatim obnovimo Gazu od ruševina na način koji će omogućiti deci i narodu da se raduju i gledaju u budućnost", rekla je ona.
- Sjedinjene Države su takođe predvodile pozive za proširenje humanitarne pomoći u Gazi, ali su takođe proširile vojnu pomoć Izraelu. Da li smatrate da je uloga Vašingtona u ovom sukobu više korisna ili štetna?
U ovim teškim vremenima, svi odgovorni međunarodni akteri moraju da sarađuju da bi postigli dugoročni mir u Gazi i da odmah pošalju pomoć palestinskom narodu. oružje, koje su SAD pomogle Izraelu da nabavi, ciljaju na bolnice, novorođenčad u inkubatorima na intenzivnoj nezi, škole, džamije i crkve, kao i vozila hitne pomoći koja prevoze pacijente i izbegličke kampove. Ko stoga može da tvrdi da Vašington igra konstruktivnu ulogu u sukobu, s obzirom da su i sami saučesnici u ovom gnusnom činu?
S druge strane, kako da tumačimo činjenicu da su sve zemlje zapadnog sveta, posebno Sjedinjene Države, ujedinjene u odbrani Izraela, čak i kada ceo svet posmatra ljudsku bedu u Gazi i trenutni dokazi jasno pokazuju aktivnosti koje bi mogle dovesti do ratnih zločina? Da li je definicija 'ljudi' zaštićena deklaracijom o ljudskim pravima i nekoliko međunarodnih ugovora ograničena na ljude koji žive u granicama koje je odredio zapadni svet? Postoje li još neki principi koje Sjedinjene Države i zapadni svet mogu iskreno da obećaju svetu dok ignorišu i podržavaju uništavanje i korupciju aktuelnog međunarodnog prava i univerzalnih vrednosti?
Sada moramo da pitamo globalnu zajednicu: gde čovečanstvo povlači crtu? Koji kritični prag smrti čekate da biste stavili tačku na ovaj zločin? Suočeni sa napadima koji traju nedeljama, globalna zajednica je zaglušujuće ćutala.
Nećemo se umoriti i nećemo odustati. Zato što sanjamo o Palestini u kojoj palestinski mladići, bez obzira na nacionalnost ili veru, hodaju ruku pod ruku obalama Gaze kao braća i sestre. San je za decu Zapadne obale, Al-Kudsa [Jerusalima] i Gaze da žive u miru i harmoniji. Mir između Izraela i Palestine krije se u obavezama koje ćemo svi danas preuzeti, kao i u delima koja ćemo učiniti. Zato sam 15. novembra ponovila naš zahtev za prekid vatre i humanitarnu pomoć. Gde god da smo, budimo glas za novinare, zdravstvene radnike, humanitarne radnike i sve Palestince koji su na dužnosti za čovečanstvo u Palestini. Ne zaboravimo šta smo rekli celom svetu tokom samita "Ujedinjenih za mir u Palestini": u ratu nema pobednika, a u pravednom miru nema gubitnika", navela je ona.